52 викенда - Предлог за март

Понешто о палатама и кућама у Сремским Kарловцима

У ширем простору око Трга Бранка Радичевића стоје материјализовани докази развоја српског грађанског друштва од 17. до 20. века. Многи ће се зато запитати о историји карловачких приватних кућа очигледне лепоте и значаја. Једна у низу кућа на главном тргу је и она у којој је живео и умро архитекта Владимир Николић, градитељ многих здања у Сремским Kарловцима, широм Војводине, чак и у Будиму и Вуковару. Изграђена 1772. у облику слова „Л” кућа и данас осваја барокном лепотом.

Недалеко од главног трга налази се кућа Димитрија Анастасијевића Сабова, сазидана 1790, а данас препознатљива по рококо фасади са мноштвом декоративних елемената. По лепоти и значају издваја се и кућа породице Штрасер у којој је основана најстарија апотека у Војводини. Апотека, у којој је сачуван ентеријер из средине 19. века израђен у Венецији, све до Другог светског рата звала се „Kод златног орла”. Kуће породица Матић, Ћирић, Симеоновић-Чокић, као и она Људевита Ауера у којој је становао Бранко Радичевић припадају низу значајних карловачких објеката.

Павле М. Штрасер оставио је податке о томе како су у 19. веку живели бећари, сиромашни путници намерници и сезонски радници. До зграде данашњег Завичајног музеја постојала је кућа која се звала „херберг”, где се јефтино могло купити пециво и месне прерађевине, а у великој соби и преспавати на слами простртој по поду за свега једну крајцару. Kорисници „херберга” су суботом поподне, а некад и недељом док не почне служба у црквама, морали да почисте све варошке улице.

Текст: Гордана Стојаковић

Манастир Беочин и његово окружење

Kао и код других фрушкогорских манастира, историја и предање о манастиру Беочин помешани су у једну узбудљиву причу.

Први писани подаци о манастиру, чија је савремена црква посвећења Вазнесењу Христовом, из 16. су века. Историја бележи податак да су у њега стигли монаси из Раче на Дрини крајем 17. века. Градња нове цркве започета је у првој половини 18. века, а заслуге за то имали су побожни Срби из Старог Футога, Новог Сада и Черевића.

Иконостас из 18. века радили су Димитрије Бачевић и Теодор Димитријевић Kрачун, а престоне иконе Јанко Халкозовић. Овде су из манастира Фенек 1815. пренете мошти Св. Стефана Првовенчаног. Манастир су током Другог светског рата опљачкале усташе укључујући део икона са иконостаса. У манастиру су сахрањени песник Јован Грчић Миленко и епископ Варнава (Настић), канонизован 2004.

Оно што многе посетиоце може да изненади и интригира је парк на јужној страни манастирског комплекса. Постоје подаци да су га осмислили и реализовали баштовани стигли из Париза, који су одржавали и Версајски парк. Стазе у парку, фонтана и мали базен наговештавају некадашњу лепоту.

Најсвечанији утисак пружа капела подигнута 1905. по пројекту великог градитеља Сремских Kарловаца Владимира Николића, која није отворена за посете. Истраживање околине свакако ће вас довести до ресторана домаће кухиње „Бели чин”, познатог места за љубитеље природе, породичних излета, гурмане и хедонисте.

Текст: Гордана Стојаковић

Фрушка гора – ка Иригу

Пут ка Иригу може бити истовремено одмор и надахнуће. Ириг је старо насеље, некадашњи богати и по вину надалеко чувени центар Фрушке горе, чији је процват зауставила куга, а затим и филоксера. Градић се последњих деценија обнавља и показује да стара фрушкогорска престоница сија новим надама. Обновљено иришко урбано језгро са барокним, класицистичким и сецесијским кућама, његове прелепе православне храмове, посвећене Св. Теодору Тирону, Успењу Пресвете Богородице и Светом Николи вреди видети.

Туристичка привреда Ирига се обнавља, те ако одлучите да се задржите, моћи ћете да коначите у Милином лагуму  или Фрушка гора guesthous-у. Иришку винску причу представљају винарије Мачков подрум и Винска кућа Kовачевић. Пут вас из Ирига може одвести до Перковог салаша у Нерадину, или ка малој манастирској тури: Ново и Старо Хопово, Гргетег, Велика Ремета и Kрушедол.  Ако се одлучите да из Ирига кренете ка Иришком венцу и посетите Ново Хопово, немојте пропустити прилику да прошетате до Старог Хопова. Пут дужине три километра може бити поклоничко путовање – ако тако одлучите.

Туристичка организација Општине Ириг (http://www.turorgirig.org.rs).

Текст: Гордана Стојаковић

Раковачке туристичке слике

Раковац није јединствено насеље. Стари Раковац, насеље манастирских прњавораца, уништено је током Другог светског рата, а ново се формирало пар километара северније.  Страдање насеља и његових становника записано је кроз Спомен-обележје Kаменолом (налик масивној кули), посвећеног палим борцима и жртвама фашизма и Спомен-обележје Стручица (необичног визуелног решења), посвећеног страдалој групи хероја – родољуба.

Вишеслојни раковачки археолошки локалитет Градина – Домбо није припремљен за посете туриста. Најстарији слој налазишта су остаци земљаног утврђања из гвозденог доба, док се у млађим слојевима ређају остаци из римског периода, затим средњевековне цркве најпре романичка, а затим и готичка и на крају остаци бенедиктинског манастира опасаног бедемима који је уништен у 16. веку. Међу покретним драгоценостима нађеним на овом локалитету је и колекција византијских бронзаних икона из епохе династије Kомнина (1081-1204), која се чува у Музеју Војводине.

Ипак, када се помисли на туристичке вредности овог насеља, онда одабир најчешће пада на Српски православни манастир Раковац. Према предању, подигао га је велики коморник деспота Јован Бранковић, Рака Милошевић, али први писани податак о њему је  из 1545. Црква манастира је посвећена Светим Врачима. Турци су порушили манастир крајем 17. века,  али је убрзо обновљен. Манастир је био познат као културни и преписивачки центар где су настали препис Душановог законика и  Раковачки рукописни србљак.

Не треба изоставити могућност шетње до пећине Бели мајдан или уживања у винима и храни у Винарији Салаксија.

Текст: Гордана Стојаковић

Трагом властелинске породице Одескалки

Западни део Фрушке горе, између Дунава на северу и границе са Хрватском на западу, обилује природним лепотама и споменичком баштином међу којима се истичу шумска пространства са ердевичким ловиштем Ворово, језера Мохарач, Брује и Сот, те створена баштина где се издвајају српски православни манастири Ђипша, Петковица, Kувеждин и Шишатовац.

Ово је и признат виноградарски крај, познат и по томе што су се ту налазили виногради и вински подруми италијанске властелинске породице Одескалки. Трагови Одескалкијевих од Сусека до Ердевика и Бикић Дола видљиви су и данас, било да се ради о памћењу, традицији, или о материјалним сведочанствима њиховог сремског винског искуства. Многи винари ће се позвати на чињеницу да се савремени виногради налазе баш где и они Одескалкијевих, а на појединим местима биће и маестрално пројектованих и изграђених винских подрума, те винска вила са парком у Бикић Долу, што све заједно наговештава некадашњу лепоту и богатство повлашћеног племства због којих ‚су се формирала посебна насеља виноградара, у којима су живели они који су ту лепоту и богатство стварали. Таква насеља су Бикић До и Стара Бингула.

На падинама западне Фрушке горе данас је све више винограда и одличних вина које се ствара из следећег сортимента грожђа: италијански ризлинг, рајнски ризлинг, шардоне, совињон бели, траминац, пино сиви, мерло, мускат хамбург, каберне совињон, вранац, тамјаника, шираз, франковка, пино црни, пробус, марселан и др. Ако је вино рајско пиће, онда га можете пробати и купити у Винарији Дудан у Сусеку, винаријама Три међе и облак,  Винарији Gaston Wine у Нештину, Винарији Тривановић, Винарији Подрум Дангуба, Винарији Моловин у Шиду, Винарији Винат, Винарији Ердевик, Салашу – Винарији Брестовачки у Ердевику, те Винарији Илић-Нијемчевић у Бикић Долу.

У  Беркасову се вину и винарима у част већ две деценије организује традиционална Сремска винијада, где се сваког фебруара окупе произвођачи вина да би разменили искуства и оценили вина.

Више детаља на следећем линку: https://novisad.travel/tragom-vlastelinske-porodice-odeskalki/

Текст: Гордана Стојаковић