52 викенда - Предлог за фебруар

Свечаности и програми за Дан Града Новог Сада

У новосадској историјској саги један од дана за памћење који се свечано и весело обележава је Дан Града Новог Сада. То је сећање на дан када је 1. фебруара 1748. царица Марија Терезија потписала Повељу којом је Петроварадински Шанац стекао повластице слободног краљевског града и ново име, које је она тада дала – Неопланта. Назив је такође дат на немачком и мађарском језику: Neusatz, Újvidék, а Срби, тада велика већина његових становника, то су превели као Нови Сад.

Сам догађај познат као Елибертација имао је елементе купопродајног уговора, јер је дотадашње војно-коморско насеље преведено у слободни краљевски град за 80.000 рајнских форинти. Привилегије су значиле да је слободан краљевски град имао статус племића (грб, застава, територија, приходи и порези), а корист од тога се протезала и на све пуноправне грађане. На грбу, који је одређен Елибертационом повељом стоје три сребрне куле на плавом штиту испод којих је Дунав, а изнад средње највише је Нојева голубица са гранчицом, што у хералдичком тумачењу означава време мира и трајности.

Сваког 1. фебруара у Новом Саду се прославља Дан Града са низом манифестација које значајем надилази Свечана академија, на којој се заслужним грађанима и грађанкама додељује престижна Фебруарска награда. Тим поводом у Новом Саду су и делегације градова-побратима, за које се, као и за грађане и посетиоце Новог Сада организује низ програма. Туристичка организација Града Новог Сада са Удружењем туристичких водича Новог Сада традиционално организује разгледање градског језгра, Петроварадинске тврђаве и околних атрактивности, а установе културе бројне пригодне програме.

Текст: Гордана Стојаковић

Фебруарски дани вина и љубави

Љубав и вино су најлепша лица месеца фебруара. Тада се сусрећу и истог дана симултано славе Св. Трифун и Св. Валентин.

Заштитник виноградара и винограда, према православном календару, Св. Трифун масовно се слави 14. фебруара у фрушкогорским селима. По народним обичајима тог дана се виноградари окупљају испред сеоских цркава носећи боце црвеног вина, а након литургије и освећења славског колача украшеног мотивима грожђа свечари обилазе винограде где чокоте заливају вином са вером да ће род бити здрав и обилан.

Сремци католици нешто раније славе Св. Винка, заштитника виноградара, винара и вина. И једни и други славу или благдан започињу молитвама за благодатни род грожђа и вина, а завршавају народним весељем уз песму, игру те обавезне сремачке гастро-чаролије. Винске свечаности се из винограда лако преносе и на градске средине, јер се и у Новом Саду младо вино точи у многим градским ресторанима и винским подрумима, а у оближњем Иригу се претвара у манифестацију Дани младог португизера.

Св. Валентин, који се такође слави 14. фебруара, постао је планетарно прихваћени дан романтичне љубави или Дан заљубљених, секуларни празник када се неизоставно поклањају разноврсни поклони, или други облици пажње који би вољеној особи требало да репрезентују емоционалну наклоност. Током дана који претходе овом празнику у граду се осећа празнична ужурбаност која најчешће погађа трговине, као и оне просторе у граду који се по потреби трансформишу у продајне тргове и улице. Градски ресторани, чарде и винарије на ободу Новог Сада постају жива места где се уз вино слави љубав и живот.

Препоручујемо да организујете дегустацију или винску едукацију у некој од винарија Новосадског винског пута (https://novisad.travel/cp/vinski-put-1/) или да обрадујете једни друге локалним поклоном из неке од наших сувенирница (https://novisad.travel/cp/suveniri-i-lokalni-proizvodi/).

Текст: Гордана Стојаковић

Музеј Града Новог Сада

Централна зграда Музеја Града Новог Сада се налази на ексклузивном месту – на Петроварадинској тврђави. Његове поставке пођеднако презентују и репрезентују постанак и развитак Тврђаве као и вишевековни начин живота и рада становника окупљених у некада различите урбаницитете који су окруживали Тврђаву. Данас је то јединствени простор Града Новог Сада.

Посетиоци могу да изаберу да у приземљу обиђу поставку која говори о историјату Петроварадинске тврђаве, Велики ратни бунар из 18. века, на спрату изложбу о грађанском животу становника Новог Сада од 18. до 20. века, или један километар подземних војних галерија, систем одбрамбених ходника који фасцинирају сваког посетиоца.

Препорука је да никако не пропустите и посебно атрактивну изложбу о Милеви Марић Ајнштајн, која на креативан и модеран начин дочарава живот и судбину наше велике научнице и прве супруге Алберта Ајнштајна.

У саставу Музеја Града Новог Сада су: Збирка стране уметности (Нови Сад), Спомен збирка Јована Јовановића Змаја (Сремска Kаменица) и  Завичајна збирка Сремски Kарловци (Сремски Kарловци).

Текст: Гордана Стојаковић

Палате и куће Сремских Kарловаца и Завичајна збирка

У ширем простору око Трга Бранка Радичевића стоје материјализовани докази развоја српског грађанског друштва од 17. до 20. века. Многи ће се зато запитати о историји карловачких приватних кућа очигледне лепоте и значаја.

Једна у низу кућа на главном тргу је и она у којој је живео и умро архитекта Владимир Николић, градитељ многих здања у Сремским Kарловцима, широм Војводине, чак и у Будиму и Вуковару. Недалеко од главног трга налази се кућа Димитрија Анастасијевића Сабова, сазидана 1790, а данас препознатљива по рококо фасади са мноштвом декоративних елемената.

Међу високим црквеним великодостојницима Српске православне цркве који су живели у Сремским Kарловцима посебно место заузима митрополит карловачки, касније и српски патријарх, Јосиф Рајачић. Не чуди зато да је и адреса на којој је живео по много чему и данас важно карловачко место. Палата Илион, једна од најрепрезентативнијих и највреднијих грађевина у Сремским Kарловцима, изграђена је као његова резиденција у првој половини 19. века. Данас је то адреса Завичајне збирке Сремски Kарловци. Поставку чине збирке Бранка Радичевића, Гимназије и археолошког наслеђа Сремских Kарловаца, те легати сликара Милића од Мачве и архитекте Светомира Лазића. Посетиоци такође могу да виде како је изгледала сељачка кухиња с краја 19. века и свечана трпезарија породице Рајачић. Завичајна збирка Сремских Kарловаца припада Музеју Града Новог Сада, односно то је један од његових депанданаса. Посета Сремским Kарловцима је један узбудљив и садржајан пут у прошлост на који увек изнова треба поћи.

Текст: Гордана Стојаковић

Сецесија у Новом Саду – Липот Баумхорн

Липот Баумхорн (Baumhorn Lipót) (1860-1932) је био пештански архитекта чији градитељски подухвати, међу којима доминирају синагоге, данас спадају међу најрепрезентативнију архитектонску, сецесијску баштину многих средњеевропских градова. Баумхорн је почев од 1880. у Аустроугарској изградио 25 синагога, од којих и две у Војводини – у Зрењанину и у Новом Саду.

Данас се у средишњој зони Новог Сада налазе следећи сецецијски репрезенти градитељског умећа Липота Баумхорна: Kомплекс синагоге који чине зграде самог храма, Јеврејске школе и Јеврејске општине (1906-1909) у Јеврејској улици, зграда Штедионице – данас ОТП банка (1904) на Тргу слободе, Менратова палата (1908) у улици Kраља Александра и Палата адвоката Томина (1909) на Тргу Марије Трандафил. Новосадско архитектонско дело Липота Баумхорна стоји и данас док је, на жалост, синагога у Зрењанину срушена 1941.

Текст: Гордана Стојаковић