НОВОСАДСКА СИНАГОГА са зградама Јеврејске школе и Јеврејске општине представља просторно културно-историјску целину од великог значаја. Комплекс је изграђен према замислима пештанског архитекте Липота Баумхорна, који ће у европским оквирима бити запамћен као градитељ синагога (Зрењанин, Нови Сад, Сегедин, Будимпешта, Ријека). У Новом Саду Баумхорн је пре градње синагоге изградио Менратову палату и Зграду штедионице на садашњем Тргу слободе. Ипак остаће запамћен по изградњи монументалног комплекса завршеног 1909. којим доминира синагога, једна од највећих у овом делу Европе. Ради се о тробродној грађевини изнад чијег централног дела се уздиже купола висине 40 м. Унутрашњост је подељена на приземље и галерију. У приземљу јесу мушка и “олтарска седишта’’ а на галеријама су седишта за жене. На врху источне стране је ковчег за свитке (Арон хакодеш). Постоји галерија за хор и оргуље које се више не налазе у храму. Синагогу употпуњују зграде Јеврејске школе и Јеврејске општине које су паралелно постављене у односу на синагогу. Читав комплекс је изграђен у стилу сецесије. Фасаде све три грађевине урађене су од жуте клинкер опеке, а фасада синагоге је украшена орнаментима. Новосадска синагога је служила 1944. као сабирни центар за Јевреје пре него што су послати у логоре смрти, о чему сведочи и табла на предњој фасади храма. На месту где се налази савремена синагога у периоду 1749-1906. постојале су четири синагоге увек грађене на темељима претходне за потребе растуће и просперитетније јеврејске заједнице вољом верника, осим у случају четврте синагоге, изграђене 1826. порушене у бомбардовању у Буни 1849. Прва синагога у Новом Саду се није налазила на месту савремене већ у данашњој Улици краља Александра и то пре 1717.