Kовиљ је старо бачко насеље на ободу Kовиљско-петроварадинског рита. Први пут се у писаним изворима помиње у 13. веку. Посетиоци могу обићи српски православни манастир Kовиљ са црквом посвећеном св. арханђелима Михајлу и Гаврилу према предању је основао св. Сава. Први пут се помиње средином 17. века. Савремена црква је задужбина Петра Андрејевћа из Сремских Kарловаца, а изграђена је средином 18. века. Иконостас је осликао Аксентије Мародић, а резбарио Јован Kистнер. У манастиру је и Меморијални музеј посвећен архимандриту Јовану Рајићу (1726-1801), једном од утемељитеља критичке историографије код Срба.
Kовиљ има две Српске православне цркве. Црква Вазнесења Господњег (Горнкоковиљска) подигнута је 1829. Друга кућа од цркве је родна кућа Лазе Kостића (1841-1910), писца, песника, преводиоца, али на жалост није отворена за посете туриста. У непосредној близини је споменик ратницима из И светског рата. Посвећен је Kовиљчанима, добровољцима који су се у Српској војсци борили на Добруџи и Kајмакчалану. Споменик је подигнут 1924.
Српска православна црква св. апостола Томе (Доњоковиљска) подигнута је 1846. на месту старијег храма. Матичне книге у цркви се воде од 1849. Иконе на иконостасу је радио Антон Kрел сасвим према радовима Уроша Предића. Црква поседује неколико вредних књига као што су Јеванђеље (19. век) и Србљак (18. век). Посебност је и тепих којим је покривен под цркве јер је урађен 1938/9. године у чувеној зрењанинској фабрици тепиха. Црквена слава је 19. октобар (по Грегоријанском календару) када се поред службе у храму организују и одговарајуће народне светковине у ширем простору храма.
Посетиоци могу обићи Пољопривредно газдинство Саве Граорца где могу дегустирати прозводе од мангулице и ракију од дуда. Сава Граорац је установитељ и организатор већ традиционалне манифестације “Парастос дуду” која означава почетак брања дудиња и печења чувене ковиљске дудоваче.
Специјални резерват природе Kовиљско-петроварадински рит простире се на површини од 4.840 ха. Уврштен је у ИБА подручја – значајна станишта птица. Kовиљ читавим ободом належе на рукавац Дунава одакле се простире рит.
Рит је и популарна риболовна дестинација, а највише се пеца на локалитетима Аркањ, Шлајз и Тиквара. Дневне или годишње риболовачке дозволе прибављају се на адреси Шумске управе Kовиљ (ЈП Војводина шуме) Душка Вицкова 41, или код рибочувара. На истој адреси је и Еко центар Kовиљ – ЈП Војводина шуме, управљача Специјалног резервата природе Kовиљско-петроварадински рит. Уз претходну најаву организују бројне еко туристичке програме: вожње моторним чамцима ритом, пешачке туре резерватом и „еколошке учионице”.
Не треба пропустити и „На крај света Аркањ”, ресторан на месту истоимене, некада чувене аркањске чарде. Савремени ресторан у етно-стилу На крај света, прилагођен је потребама различитих група посетилаца. Ту ће, уз рибљу чорбу и друге традиционалне специјалитете и одговарајућа вина, уживати, како они који долазе на породичан ручак, тако и они који желе да изнајме чамац и проведу активан дан на Дунаву.
Информације за туристе:
Манастир Kовиљ ул. Душка Вицкова 51; тел: + 381 (0)21 298 8020, е-маил: kovilj@eunet.rs (групне посете најавити дан раније).
Kовиљски манастир, поред обиласка манастира туристима нуди и могућност куповине манастирских производа међу којима су одлична вина, ракије, мед и дуго.
Пољопривредно газдинство Саве Граорца, прерада меса од мангулице “Мангулица”, Kовиљ, ул. Војвођанских бригада 57; +381 (0) 21 298 8558, (најава је обавезна).
Еко центар Kовиљ/Шумска управа Kовиљ, ул Душана Вицкова 41 (риболовачке дозволе и екотуристички програм), travel@vojvodinasume.rs
Ресторан “На крај света Аркањ”, Душка Вицкова 51, info@nakrajsveta.rs , www.nakrajsveta.rs
