Савка Суботић (1834-1918) је рођена у угледној новосадској трговачкој породици Полит. Као седамнаестогодишњакиња се удала за адвоката, књижевника и политичара, Јована Суботића, једног од најзначајнијих првака културног и политичког живота Срба у Хабзбуршкој монархији у 19. веку.
Савка Суботић се залагала за квалитетно образовање девојака и зато је била на челу акције за отварање српских виших девојачких школа које су отворене 1874. у Новом Саду и Панчеву 1875. године у Сомбору.
Међу највеће заслуге у јавном простору је њен програм економског оснаживања жена на селу кроз развој домаће индустрије, а то је значило да се вештина прераде вуне, ткања, веза, плетења капитализује тако што су се произведени ћилими, српско платно и вез прилагодили потребама тржишта и тако освојили свет.
О тим успесима Савке Суботић сведочиле су награде на светским изложбама међу којима је и награда на Париској изложби 1900. године. Дело Савке Суботић је почетком 20. века европска културна јавност окарактерисала као изузетно.
О томе је сведочила пажња јавности у Бечу, Лондону, Паризу, Риму, Стокхолму, затим одликовања руског и српског двора. После предавања “Жена на истоку и на западу, одржаног у бечком Научном клубу 1911. године постала је најпознатија жена са ових простора.
Била је почасна чланица многих међународних женских организација и председница или почасна председница готово свих српских женских организација.
Ауторка текста и ауторска права Г. Стојаковић “Знамените жене Новог Сада.”
Портрети знаменитих жена: Мирјана Исаков
