Вида Вулко Варађанин (1871-1957) ће у историји Новог Сада бити запамћена као пијанисткиња и једна од оснивачица новосадског Женског музичког удружења, активисткиња и чланица Управног одбора Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња и председница Месног одбора Друштва црвеног крста у периоду између два светска рата.
У Новом Саду је завршила основну и Вишу девојачку школу, а „клавир“ код познатог педагога Фрање Петрика. Вида Варађанин је јавни ангажман започела уз оца, Аркадија Варађанина, управника Српске више девојачке школе, дугогодишњег секретара Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и уредника Женског света.
Њена каријера пијанисткиње успешно се развијала. Зна се да је са успехом концертирала у Новом Саду, Панчеву, Сомбору, Великој Кикинди, Београду и Загребу. Неформални музички салон, који је осмислила и водила у сопственој кући, постао је значајно и угледно стециште новосадске музичке елите.
Са Милицом Моч, Едитом Валднер и Светоликом Пашћаном 1927. основала је Женско музичко удружење, које је неговало разноврстан репертоар. Хорски одсек Женског музичког удружења је 1929. добио Златну лиру, на врло угледном такмичењу Певачког савеза Београда.
Новосадски огранак Друштва Црвеног крста под њеним руководством разгранао је многобројне активности: обданиште са забавиштем на Темеринском путу, склониште за децу (организовано у сарадњи са Новосадском антитуберкулозном лигом), школска кухиња за сиромашне ђаке Петроварадина, Адамовићевог насеља, Салајке, Видовданског насеља и народна кухиња.
Зграда Црвеног крста у Новом Саду која и данас има исту намену подигнута је у време док је она била на челу организације. Вида Вулко Варађанин је са супругом Александром Вулком становала на почетку Грчкошколске улице. Кућа више не постоји. Умрла је у Новом Саду, сахрањена је на Успенском гробљу.