Колоратурни сопран високих квалитета, каква је несумњиво била Султана Цијук (1871-1935), прва је новосадска примадона и прва наша светски позната оперска певачица. Врхунац светске славе досегла је концем 19. века. Њен први, кратки наступ, током 1896. у Српском народном позоришту критика је видела почетак рада Опере у Новом Саду.
Конзерваторијум у Бечу уписала је 1891. Школовала се уз помоћ стипендије Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и других прилога. На завршном испиту, коме су присуствовали стручњаци водећих светских оперских кућа, Султана је добила изузетно ласкаве оцене и понуде за аганжман од многих великих оперских кућа, укључујући понуду њујоршке Метрополитен Опере. Одлучила се да постане чланица Државне Опере Хамбурга.
У Српском народном позоришту најпре је наступала у „шаљивим операма“ Лепа Галатеја и Јованчини сватови. Касније је успешно наступала на оперским сценама у Лондону, Прагу, Берлину, Грацу и Петрограду. У периоду 1909-1911. била је део ансамбла приватне оперске куће На Булевару коју је основао њен супруг Жарко Савић, оперски певач „међународне репутације“. Са супругом је 1911. дошла у новосадско Српско народно позориште, Жарко Савић као управник, а Султана Цијук Савић као примадона.
У периоду 1917-1928. живела је и радила у Загребу да би последње године живота провела у Београду, где је и умрла. Најзначајније њене улоге су: Јованка (Јованчини сватови), Марженка (Продана невеста), Кармен (Кармен), Агата (Чаробни стрелац), Тоска (Тоска), Виолета Валери (Травијата), Станка (На уранку), Аида (Аида) и др. Одликована је Орденом Св. Саве и државним орденом Књажевине Црне Горе. Једна улица у њеном родном граду Вршцу носи њено име.