Савка Суботић (1834-1918) ) спада међу најзначајније практичне педагоге Војводине 19. века, чији је рад у вези са развојем, производњом и продајом народне радиности стекао светско признање, а у вези са еманципацијом жена почасно чланство готово свих српских и многих иностраних женских организација. Савка Суботић је награђена одликовањима српског и руског двора. Била је и прва председница Српског народног женског савеза, Кола српских сестара и Друштва Кнегиња Љубица. Њено дело надахнуто идејама механичког материјализма, као и оних од Лава Толстоја до немачких филозофа и педагога било је повод да као изванредни женски глас говори у бечком Научном клубу 1910. и 1911. Једна од најзначајнијих књига о женској култури и активизму Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас (1913) њој је посвећена.
Савка Суботић је схватила какву вредност представља српска женска народна радиност. Њен допринос је било креативно посредништво између вишевековне традиције и захтева модерног тржишта. Успех који је Савка Суботић постигла са производима народне радиности прилагођеним потребама савременог човека (веш, хаљине, кошуље, марамице, кишобрани, завесе, мебл, ћилими, прекривачи, столњаци, капе…), био је капитализован на међународним сајмовима у: Будимпешти (1881, 1885), Загребу (1882), Новом Саду (1884), Антверпену (1885), Паризу (1889, 1900), Лондону (1907). Своја искуства о том епохалном раду кроз који је афирмисала економско оснаживање жена на селу је сабрала у књизи О нашим народним тканинама и рукотворинама (1904). Рад са женама и уз жене је заштитни знак њеног целокупног дела. Залагала се за обавезно и квалитетно образовање женске деце. Такође је била поборница политичких права жена, њиховог образовања за рад на јавном пољу, омасовљења женског покрета, реформе родних улога кроз реформу брака и промена односа према ванбрачној деци.
Савка Суботић је умрла у родном граду 25. новембра 1918. Према сопственој жељи уз залагање Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња њени посмртни остаци су пренети у Земун и сахрањени у породичну гробницу Суботића. Данас једна улица у новосадском насељу Ветерник носи њено име.