Олга Крно / Anna Ol’ga L’udmila Krnová (1874-1971) биће запамћена као прва председница Матице напредних жена, организације настале у Новом Саду 1921. тако што је Коло напредног женскиња, основано 1919, прешло под окриље Матице српске и променило назив организације, али не и циљеве. Организација је понуђеним концептом намеравала да отргне жену из друштвене пасивности, да покрене женске редове на начин да се превазиђе сестринство у оквиру једне нације и тако утиче да жене крену ка позицији активне и корисне грађанке.
Чланице Кола напредног женскиња, а затим и Матице напредних жена нису само осмислиле, организовале и одржавале просветно-културну трибину, познату као Народни универзитет, већ су увеле у јавни простор систем течајева страних и српског језика, посебну школу за раднице Свиларе и друге програме. Олга Крно је председавала организацијом у кључном, почетном раздобљу када се усталио програм рада и правила функционисања организације.
Лично је настојала да се, поред већ етаблираних програма уведу и програми за децу (причање бајки уз одговарајуће филмске пројекције), али се због недостатка техничких могућности од тога одустало. На челу организације је била до септембра 1923. Оставку је поднела јер није више могла „стално боравити у Новом Саду“. Чланице Матице напредних жена биле су и надаље у контакту са њом јер се у адресару организације налази њена прашка адреса (Praha, Dejvice Velvarská 47). Када је Матица српска новим Уставом из 1920. омогућила женама да из пасивне улоге „помагача“ пређу у активни статус чланова оснивача то право је почетком 1921. искористила и Олга Крно.
О њеном приватном животу се зна да је рођена у Ружомбероку у Словачкој у породици Бениач. Удајом за адвоката Милоша Крна, једног од првака словачке заједнице у Војводини, постала је Новосађанка. Из Архиве Матице напредних жена знамо да је 1919. становала у Текелијиној улици 31, а данас је то, према истраживању Војислава Пушкара, Шафарикова 35.