Корнелија Ракић (1879 –1952) је прва лекарка која је у Новом Саду отворила приватну ординацију. Била је међу првим Српкињама које су завршиле медицину на Универзитету у Будимпешти. Рођена је у Руми у породици Ђорђа Ракића. После завршене Српске више девојачке школе, приватно је похађала новосадску Српску велику гимназију где је положила испит зрелости – услов за упис на Универзитет у Будимпешти. Њен избор је стипендијом подржала Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња. Дипломирала је 1905, а затим је стицала праксу на Одељењу гинекологије Универзитетске клинике у Будимпешти. У фебруару 1906. у новосадској Застави објављен је оглас којим се обавештава грађанство да др Корнелија Ракић, „женски и дечији лечник“ „прима болесне“ у ординацији у Главној улици бр. 20 (данас Змај Јовина бр. 11). Током кратке лечничке каријере у Новом Саду основала је организацију Женски соко.
Ако се ослонимо на податке које је о животу и раду др Корнелије Ракић дала Милица Томић у часопису Жена (1911), онда сазнајемо да је „добила позив да дође у Босну“ где је извесно време провела у „Сарајеву у земаљској болници“, а затим је „премештена у Бихаћ за среског лечника“. Милица Томић, савременица др Корнелије Ракић, даље сведочи да је на подручју Бихаћа „више од годину дана имала (је) задаћу да прође цео срез и прегледа све Муслиманке, међу којима влада јака зараза и да састави о томе статистику“ што је „марљиво и савесно испунила“ те је била „похваљена и награђена“. Извесно је да је лечећи жене и децу у Босни „за кратко време стекла велико поверење и љубав оних, којима помаже у њиховој болести“.
Данас знамо да је др Корнелија Ракић као дечји и женски лекар радила у Бихаћу (1908-1912), Бањалуци (1912-1918) и Мостару (1918-1949). Пензионисана је 1949. Умрла је 1952. и сахрањена је на Православном гробљу у Мостару. Одликована је Орденом Св. Саве III реда, први пут од стране Министарства народног здравља Краљевине СХС, а други пут од стране Министарства социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије. О њој је интересантно сведочанство оставила њена савременица, књжевница Даринка Буља: „Докторка Корнелија Ракић је лепа појава која већ својом спољашњошћу привлачи болеснике и весели, као некад др. Марија Вучетић Прита из Панчева. Обе су биле међу првим нашим женама које су стекле лекарску диплому на Будимпештанском факултету и биле међу првим лекарима из редова нашег интелигентног женскиња”. Једна улица у Новом Саду носи њено име.