Истраживање Павла Шосбергера о јеврејској историји и баштини у Новом Саду изнедрило је и причу о Јудити Хоровиц / Judith Horowitz, Judit Horovitz (1787-1857). Рођена је у угледној новосадској, трговачкој породици Хоровиц, чијих је неколико чланова било у месном одбору Јеврејске општине.
Крајем 18. и почетком 19. века жене (удовице и кћери) најчешће нису непосредно учествовале у пословању и поред тога што су могле да наслеђују имовину, послове и имале право на добит. Зато ће појава Јудите Хоровиц, жене која се доказала као успешна, самостална трговкиња, означити прекретницу у вези са схватањима о пословној способности жене и њеном положају у друштву.
То доказује и попис главешина јеврејске заједнице у Новом Саду из 1844. где се налази и њено име уз одредницу – власница трговачке куће. Јудита Хоровиц није само преузела део улога намењених мушкарцима у пословном свету, већ је као припадница женског дела јеврејске заједнице са групом истомишљеница, посредством Јеврејске општине, Магистрату Новог Сада предала захтев за оснивање прве женске организације, хуманитарног карактера која би мимо Светог друштва испуњавала исте циљеве.
Захтев је предат 28. марта 1848. у освит Буне, која ће Новом Саду донети сукобе и разарања, те исти није могао да донесе плод. Ипак, у историји Новог Сада остаће записано да је Јудита Хоровиц, самостална трговкиња, једина жена у попису главешина јеврејских новосадских породица била прва која је поднела захтев за оснивање женске организације у Новом Саду.
Новосадско израелитско добротворно женско друштво (Újvidéki Izraelita Jótékony Nőegylet) (1876-1941), најстарије новосадско женско друштво које је у континуитету радило до Другог светског рата наставак је оних тежњи које је са истомишљеницама започела Јудита Хоровиц. Прва успешна пословна жена и прва заговорница женског организовања, Јудита Хоровиц умрла је у Новом Саду, а сахрањена на Јеврејском гробљу.