Јелица Беловић Бернаџиковска (1870-1946) ) књижевница, педагошкиња, фолклористкиња била је и уредница књиге Српкиња њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас (Српкиња) (1913). У Нови Сад је дошла после Првог светског рата где је наставила педагошки рад у Мешовитој грађанској школи. У том периоду већ је била афирмисана књижевница и фолклористкиња.
Књижевни рад започела је 1885. објављујући прве књижевне радове у омладинским и другим листовима. Поред књижевних радова објављивала је текстове о етнологији, педагогији и у иностраним листовима: Frankfurter Zeitung, Frauenzeitung, Revue des Deux Mondes, The Gipsy Lore и др. Признат је и њен рад на пољу етнологије и фолклористике посебно јер су њеном заслугом народни везови систематизовани, а у научни дискурс је уведена одговарајућа терминологија. Као стручњакиња за етнологију имала је удела у оснивању Етнографског и обртничко-умјетничког музеја у Загребу.
Била је сарадница професора Фридриха С. Крауса, стручна сарадница етнографских музеја у Сплиту и Београду и почасна чланица Бечког фолклорног друштва. Једна је од организаторки изложбе Српска жена у Прагу (1910). Догађај ће бити повод да се уради књига-споменица Српкиња која ће садржати информације о женама у српском народу које су оставиле траг на пољу културе, науке, педагогије, филантропије.
Српкиња је много више од једне књиге, најпре јер су у фокусу биле жене и њихов креативни и активистички рад, а затим и због чињенице да су главне актерке књиге податке за биографије и библиографије давале лично или саме писале о активистичким, педагошким, књижевним и другим напорима и подвизима савременица и жена из прошлих времена.
Јелица Беловић Бернаџиковска је по доласку у Нови Сад променила више адреса. Зна се да је купила кућу у данашњој улици Павла Папа број 21 (некадашња Alkotmány útca 13) и да је умрла у кући у Улици Југословенске армије 6 (данас Јеврејска улица). Кућа у којој је умрла је срушена због изградње Српског народног позоришта. Спомен-плоча Јелици Беловић Бернаџиковски постављена је на Успенском гробљу у Новом Саду.