Драга Дејановић (1840-1871) педагошкиња, књижевница и глумица сматра се и ауторком прве феминистичке платформе на српском језику. Њено дело, настало током епохе националног полета Омладине српске, прожето је социјалистичким идејама Светозара Марковића и снажно обојено вредностима народне баштине. Феминистичким есејима Две три речи Српкињама, Еманципација Српкиња и Српским мајкама објављеним у Матици 1869. и 1870. и Младој Србадији 1871. заувек се уписала у националну историју борбе за женска права.
Драга Дејановић је сматрала да су жене обдарене истим врлинама као мушкарци, те да се могу и морају васпитавати за умни и телесни рад као и мушкарци. Рад је тај који осигурава егзистенцију и може бити извор задовољства за жене (као што јесте за мушкараце), те је Дејановић, полазећи од контекста у коме су живеле жене у Војводини, предлагала да се оне баве следећим занатима: кројачким, обућарским, сајџијским, пекарским, посластичарским, ткачким, бојаџијским, куварским, стакларским и др.
Драга Дејановић је сопственим животом сведочила промену женске ситуације. За време школовања у Пешти и Темишвару прикључила се Омладини српској, против воље родитеља 1861. удала се за учитеља Михајла Дејановића, кога је после неколико недеља напустила прихвативши ангажман у новосадском Српском народном позоришту (1862) и београдском Народном позоришту (1863-64). Затим је наставила заједнички живот са мужем, радећи повремено као учитељица. Умрла је приликом другог порођаја, нешто пре 31. рођендана. Две улице у Новом Саду (у Адицама и Ветернику) носе њено име.