Адел Немешањи / Nemessányi Adél (1857-1933) је била педагошкиња, прва директорка новосадске Мађарске краљевске државне грађанске девојачке школе и оснивачица новосадског огранка Друштва за бригу о унапређењу образовања жена – Марија Доротеја (Mária Dorottya) Рођена је у Липтосентмиклошу (Liptovský Mikuláš). Школовала се у свом родном месту, Братислави и Будимпешти. Године 1876. примљена је за наставницу Девојачке грађанске школе у Секешфехервару. За директорку новосадске Мађарске краљевске државне грађанске девојачке школе именована је 1884.
Мелхиор Ердујхељи у Историји Новог Сада помиње Адел Немешањи као успешну управницу. Тако он најпре наводи да је школске 1876/7 отворен први разред Мађарске краљевске државне грађанске девојачке школе. Школа је 1880. имала четири разреда, четири редовне и две помоћне учитељице, а 1894. осам „учитељских снага“, а управница је била Адела Немешањи. Успешност школе Ердујхељи је мерио бројем уписаних ученица, па тако је констатовао да је њихов број растао из године у годину, а успех је утолико био већи уколико се у обзир узме чињеница да је упоредо радила и Српска виша девојачка школа, те да су у школи са наставом на мађарском језику „велики број питомица… биле Српкиње и Немице“. Позивајући се на извештај сенатора Мише Димитријевића од 24. јануара 1877, Васа Стајић у Грађи за културну историју Новог Сада помиње обе новосадске више девојачке школе кроз чињенице где се види да је (и поред многобројнијег наставног кадра и очито садржајније наставе у Српској вишој девојачкој школи) за Мађарску краљевску државну грађанску девојачку школу владало веће интересовање.
О приватном животу Адел Немешањи има мало података. Била је кћи Јаноша Немешањија (1832-1899), краљевског саветника, надзорника мађарских и словачких школа, угледног члана новосадске евангеличке заједнице, који је за заслуге на просветном пољу добио мађарско племство. Аустријски цар и угарски краљ Франц Јозеф I одликовао је Адел Немешањи „златним крстом“ 1913, а о томе известио новосадски Женски свет. Дом Немешањијевих се, према истраживању Војислава Пушкара, налазио у данашњој новосадској улици Петра Драпшина бр. 29. Адел Немешањи је умрла у Новом Саду, сахрањена је 8. марта 1933. у породичној гробници Немешањијевих на овомесном евангеличко-реформатском делу гробља у Футошкој улици. Подаци о гробници Немешањијевих показују да су ту сахрањени Јанош Немешањи, његова супруга Петронела рођ. Шефранка (1834-1919) и њихова кћи Адел Немешањи. Данас једна улица у новосадском насељу Ветерник носи име Адел Немешањи.