„UNIQUE“ Нови Сад
И питом и разигран, сетан и ведар, на први поглед млад, али ипак чувен по својим житељима и њиховим безвременим делима, Нови Сад на свакога оставља снажан утисак. Има оних који су га опевали у песмама, оних других који за њим из туђине вечно чезну, али најбројнији су, ипак, они који му се изнова враћају не би ли још једном осетили јединствени дух овог непоновљивог града.
Уживање са стилом и натенане
Натенане је израз који ћете често чути у говору Новосађана и користи се да опише стил живота локалног становништва, а то је полако, лагано и без журбе. Новосађани су карактеристични по својој лежерности и склоности ка хедонизму, те баште кафића пуне људи, као и паркови испуњени породицама са децом у било које доба дана не треба да вас изненаде. Уколико желите да искусите праву локалну атмосферу прошетајте Дунавским парком или кејом, залутајте у пасаже Змај Јовине и Дунавске улице, попијте домаћу кафу или пробајте посебну чоколадну посластицу у Времеплову која је добила назив по једној од најзначајнијих личности српског глумишта, Мири Бањац.
Тајна скривена испод „Пијаног сата“
Свој популарни надимак ,,Пијани сат“ је добио због несвакидашњег начина рада јер велика казаљка показује сате, а мала минуте. Ово је некада помагало лађарима да из велике даљине сазнају колико је сати, пошто су у то време сати били важнији од минута. Посебна атракција Петроварадинске тврђаве су Подземне војне галерије, сложени четвороспратни комуникацијско-одбрамбени систем дужине 16 километара са просторијама различитих намена. Део сплета коридора у дужини од око једног километра, доступан је посетиоцима уз стручно вођење Водичке службе Музеја града Новог Сада. Ова установа културе се налази у згради Арсенала – Топовњаче, на
Горњој тврђави и посетиоцима пружа увид у начин живота и културу становања Новосађана у периоду од XVIII до XX века. У склопу музеја је и Велики ратни бунар, ремек-дело архитектуре и грађевинарства, који је, у случају велике опсаде, могао целу тврђаву да снабдева питком водом.
Град отвореног срца
Захваљујући свом положају, Нови Сад је одувек био на траси великих миграција те су се за њега, као свој нови дом, одлучивали различити народи. Данас се у њему говори двадесетак језика, од чега су чак четири службена, и чује се звук звона са исто толико верских објеката различитих конфесија. Преплитање утицаја многобројних култура учинило је Нови Сад посебним у много чему. Овде се прослављају два Божића и две Нове године, Свети Никола и „Mikulás“, Ханука и Курбан-бајрам, једе се штрудла с маком, баклава и куртош колач. Заједнички живот, међусобно поштовање, разумевање и прихватање различитости подарило је питому нарав његовим становницима који и данас са радошћу прихватају све који у њега долазе.
Младост, оптимизам и слободарски дух
Са своја тек нешто више од три века постојања, Нови Сад се сврстава у ред младих европских градова. Од самог оснивања, његови становници су тежили самосталности и успевали у настојању да сачувају слободу. О томе сведоче симбол Новог Сада – голуб са маслиновом гранчицом, потом централни градски трг и мост преко Дунава, који у свом називу носе реч слобода. Протекле две деценије, инкубатор позитивне енергије и стециште младих из целог света је „EXIT“ фестивал. Један је од највећих и најомиљенијих музичких фестивала, а уједно и једини настао као студентски покрет који је израстао из жеље за прогресом и тежње ка слободи. „EXIT“ сваке године окупи 200 хиљада посетилаца из целог света, који заједно уживају у музици око хиљаду извођача на преко 40 бина и фестивалских зона. До сада је угостио водећа имена светске музичке сцене међу којима су: „Billy Idol“, „The Cure“, „The Killers“, „Guns N’ Roses“, „Franz Ferdinand“, „Iggy Pop“, „David Guett a“, „Fatboy Slim“, „Cypress Hill“, „Snoop Dogg“, „The Prodigy“, „Sex Pistols“, „Nick Cave and The Bad Seeds“ и многе друге.
Летњи предах уз мирис липа и свежину Дунава
Кад први дани јуна обавију улице града чаробним мирисом липа, градска плажа постаје централно место сусрета и летњих збивања. Упркос ужареном песку под стопалима, људи се забављају играјући тенис главом и пициген, две спортске игре осмишљене управо на једном од највећих и најлепших уређених дунавских купалишта – Штранду. Освежење од летњих врућина једни траже у Дунаву, док га други проналазе у хладу топола или под сунцобранима многобројних барова. Суседно Рибарско острво, специфично по својој опуштеној атмосфери, нуди посебан угођај на војвођански начин – пријатно летње поподне уз укусан залогај и лагану музику.
Златни сјај римских парадних шлемова
Најлепши предмети из римског периода, нађени на овим просторима, красе античку збирку Музеја Војводине. Реч је о три позлаћена римска парадна шлема из IV века, од којих је један богато украшен имитацијама драгог и полудрагог камења. Скупоценост израде упућује на то да су им власници били истакнуте војсковође, припадници високог друштва те су, као симболи моћи, привлачили пажњу посетилаца на гостујућим изложбама широм Европе. Од свега петнаестак оваквих шлемова на свету, у Музеју Војводине налазе се чак три, што издваја ову колекцију као једину на читавој планети, представљајући уједно и заштитни знак музеја. У оквиру сталне поставке музеја представљен је развитак људског друштва на данашњем тлу Војводине у континуитету од осам хиљада година, путем 6.000 репрезентативних експоната из археологије, опште историје, историје уметности и етнологије. Једно од његових одељења је и Музеј присаједињења 1918, који кроз Збирку историјских и уметничких предмета приказује процес присаједињења војвођанских области Србији.
Бастиони инспирације и уметности
Некада главно упориште бранитеља града, Петроварадинска тврђава данас је дом највећој неформалној уметничкој колонији на свету па тако међу њеним зидинама стварају уметници различитих профила већ више од 70 година. Посебну пажњу поштовалаца уметничког израза привлачи Установа за израду таписерија „Атеље 61“ својом Националном збирком таписерија, једном од најобимнијих колекција у овој области. Да је Нови Сад град културе, сведочи и Трг галерија који носи назив по три галерије које међусобно уско сарађују и заједничким програмима обогаћују културну понуду града. Једна од њих, Галерија Матице српске, са колекцијом уметничких дела насталих у периоду од XVI до XXI века, представља један од најбогатијих уметничких музеја у Србији. Њени посетиоци свакодневно могу да уживају у богатом програму попут стручних тумачења изложби, предавања, промоција уметничких издања, пројекција уметничких филмова, разговора с уметницима и радионица за бебе, децу и младе. Напуштеној индустријској зони, удахнут је нови живот савременим стваралачким подухватима те је звук машина замењен надахнућем новосадских уметника које је старе фабрике претворило у Креативни дистрикт.
Магија мириса, укуса и поднебља
Попут великих белих лађа, усидрених дуж пешчаних обала реке, једна до друге нанизале су се дунавске чарде надалеко чувене по својим рибљим специјалитетима, али и винима фрушкогорског виногорја чија традиција потиче из далеког III века. Још један бисер војвођанске гастрономске понуде, представљају салаши. Смештени у непрегледној равници, одвајкада привлаче путнике намернике нудећи им домаћинску атмосферу уз богат кулинарски ужитак и прегршт интересантних активности, од мешења гибанице до јахања коња. Укус хране која је послужена у топлини салашарског амбијента, дуго се памти и мами на поновну посету.
Осам тамбураша с Петроварадина
Речи једне од најлепших војвођанских песама, која је понела титулу ,,Тамбурашка химна“, гласе: ,,Нек ме увек прате с песмом рујног вина, осам тамбураша с Петроварадина“. Песма која је настала пре скоро 50 година инспирисала је многе љубитеље тамбурашке музике, опојног вина и војвођанске кухиње да искажу ту љубав. Тако су се прославиле и популарне чарде на Дунаву, као и бројни ресторани локалне кухиње у којима се могу чути познати звуци тамбурице. Међу њима је био и ресторан ,,Осам тамбураша с Петроварадина“ који данас представља део културно-историјске баштине Новог Сада. Традицију употпуњује и ,,Тамбурица фест“ који се у континуитету одржава од 2008. године у циљу афирмисања тамбурашке музике и тамбурице као инструмента. Овај фестивал добио је свој дом – Музеј Тамбурица феста у којем је, јединственом музеолошком поставком, обухваћено више од два века тамбурашке традиције у Војводини.
Фрушка гора – мелем за душу и тело
Свако ко се отисне преко Дунава на сремску страну, убрзо бива затечен невероватним призорима. Несвакидашња оаза мира, природних лепота и духовности, оличена у Фрушкој гори, планини – острву у сред панонске равнице, изникла је на свега 15 километара од града. Њене благе падине прекривене су виновом лозом, врхови су обрасли шумом, а у долинама ушушкане леже највеће православне светиње – фрушкогорски манастири. Због изузетних природних и културних вредности и потребе њиховог очувања, Фрушка гора је 1960. године проглашена првим националним парком у Србији. Било да га походе верници, планинари, бициклисти, излетници, купачи, ловци, риболовци, љубитељи културе и историје или пак они који уживају у чарима термоминералних вода, овај крај ће, без сумње, на свакога оставити јак утисак и пружити му управо оно за чим чезне.
Научница која је обележила свет науке
Милева Марић Ајнштајн је жена која је дуго живела у сенци свог мужа Алберта Ајнштајна, научника који је својим доприносом обележио светску науку. Међутим, данас је познато колики је био њен допринос Ајнштајновом успеху, јер ни сам Ајнштајн то није крио. Жена која је оставила значајан печат као научница гајила је посебну љубав према Новом Саду, граду у ком је одлучила да крсти своја два сина. Управо по томе је данас веома значајна Николајевска црква. Поред цркве, значајна за Милевин живот је и кућа коју је њен отац изградио у Кисачкој улици још почетком XX века, а која и данас привлачи туристе. У Музеју града Новог Сада на Петроварадинској тврђави, постављена је мултимедијална изложба „Милева: ми смо стена“ којом су дочарани различити елементи биографије ове знамените жене. Ова несвакидашња изложба представља спој креативне употребе најмодернијих технологија, нових медија, али и класичног уметничког језика. Поставка „Милева“
на аутентичан начин упознаје посетиоце са животном причом жене која је истовремено била врсна математичарка, маргинализована научница, пожртвована мајка, као и супруга једног од највећих светских умова.