Сремски Карловци су били једно од средиштa политичког, духовног и културног живота Срба у Хабзбуршкој монархији. О томе данас сведочи концентрација здања унутар градског језгра у којима су започињале рад кључне институције српске културе и духовности: Српска православна Црква Св. Николе са Патријаршијским двором, палата Црквено-народних фондова (данас Богословија Св. Арсенија), Богословски семинар, Стефанеум, Карловачка гимназија (основана 1791, као најстарија у Срба) и Магистрат. Међу споменицима културе су и римокатоличка Црква Св. Тројства са Жупним двором, српске православне цркве Св. Петра и Павла (Доња црква) и Ваведења Богородице (горња црква) као и Капела Госпе од Мира.
Сремски Карловци су често у туристичким итинерерима почетна тачка оних путовања која у фокусу имају српску баштину на тлу Војводине. Унутар тих путовања незаобилазна је посета фрушкогорским манастирима. Корпус српских, православних манастира спада у највредније споменичко благо Фрушке горе. Њега чине следећи манастири: Крушедол, Гргетег, Старо и Ново Хопово, Врдник, Јазак, Велика Ремета, Мала Ремета, Беочин, Раковац, Ђипша, Привина Глава, Кувеждин, Петковица, Бешеново и Шишатовац.
Први сачувани писани податак о православним манастирима на Фрушкој гори је из 1455, а налази се у писму српског деспота Ђурђа Бранковића папи Калисту III у коме се позвао на право добијено од претходног папе, Николе V да „In regno Hungariae“ подигне православне манастире, што је и остварено у вековима који ће уследити. Народно предање градњу фрушкогорских манастира смешта неколико векова пре него што то показује овај историјски документ. Извесно је да се градња многих манастира може довести у везу са ктиторством сремских Бранковића, српске властелинске и владарске породице из 15. и почетка 16. века.
Фрушкогорски манастири су током векова страдали у више наврата најпре током османске владавине Сремом (1526-1699), затим после Петроварадинске битке 1716. Период велике обнове манастира, који се делом очувао и до данас, започео је у трећој деценији 18. века. Део тог духа обнове уписан је у иконостасе, иконе, живопис, која који су радили тада најпознатији српски графичари и сликари: Христофор Жефаровић, Захарије Орфелин, Стефан Тенецки, Теодор Димитријевић Крачун, Димитрије Бачевић, Јанко Халкозовић… После усташког разараја и плачке фрушкогорским манастира која се десила током Другог светског рата неповратно су уништене многе архитектонске вредности, мобилијар, иконостаси, иконе, књиге и вредан инвентар.
Са аспекта туристичке понуде фрушкогорско подручје поред културног туризма: посете манастирима, манифестацијама, етно кућама, музејима, гастро и винским турама има и понуду за туризам посебних интресовања: пешачења, риболов, посматрање ретких биљних врста и птица, цикло туризам, рекреативне и излетничке програме, школе у природи.
Препорука: У Туристичкој организацији Сремских Карловаца можете добити информације у вези са обиласком знаменитости и посетом музејима и галеријима (Ризница у Патријаршијском двору, Завичајна збирка у Сремским Карловцима, Капела Госпе од Мира, Музеј пчеларства и др.), винским подрумима и Стражилову.
Мапу Фрушке горе са просторним распоредом манастира и свих других природних и антропогених вредности можете преузети са wеб странице Туристичке организације Града Новог Сада (изаберите опцију „Инфо” затим „Публикације”).
