Сремски Карловци су винска галаксија. У градићу, чије језгро можете препешачити уздуж и попреко за пола сата брзог хода, на радост многих љубитеља вина живи петнаестак винарија и винских подрума. Историја бележи Сремске Карловце, како по догађајима значајним за историју, културу и идентитет српског народа, а преко Карловачког мира и за историју Европе, тако и по винима која су, осим славе, становницима доносила и значајне приходе. Европљани Hans Loevenklau и Merhior Bezold су у 16. веку хвалили карловачка вина која су још тада извожена у Чешку и Пољску, а у 18. веку Fridrih Vilhelm fon Taube је забележио да ни италијанска вина нису боља и да је „карловачко вино слатко и снажно као грчко и да је нарочито црно вино најодличнијег квалитета.“ Златно доба винарства трајало је до пред крај 19. века када је филоксера уништила винограде. До II светског рата виногради су поново подигнути на значајно мањој површини него што је то био случај пре појаве ове пошасти.
Седамдесетих година прошлог века, захваљујући стручњацима Института за воћарство и виноградарство из Сремских Карловаца, верификоване су три домаће новостворене винске беле сорте[1] грожђа неопланта, сирмиум и жупљанка, током следеће две деценије две нове сорте за црвена вина руменка и пробус, а затим и следеће сорте: сила, нова динка, петра, злата, лела, лиза, мила, ласта, рани ризлинг, космополита, морава, петка, рубинка, бачка, и др. Фрушкогорско и сремскокарловачко винско подручје је препознато по одличним белим винима од италијанског и рајнског ризлинга, шардонеа, траминца, совињона и др. Али у последње време производња вина се све више ослања и на сортимент грожђа који чине: мерло, каберне совињон, каберне фран, франковка, португизер и др. У славу вина и винара овде се одржавају Пролећни фестивал вина Сремски Карловци (мај) и Карловачка берба грожђа (септембар).
Поред културне баштине српског народа коју масовно и редовно обилазе основци и средњошколци из земље и окружења, производња вина и винске туристичке туре кључни су туристички производи Сремских Карловаца, па се варош тако нашла на мапи садржајних туристичких дестинација интересантних страној и домаћој публици свих узраста и гастрономско-винских афинитета.
Градско језгро Сремских Карловаца је културно-историјска целина изузетног значаја. То је урбана матрица настала ангажовањем карловачких митрополита, угледних грађана и богатих трговаца током 18, 19. и почетком 20. века. По архитектонским и ликовним вредностима, те историјском значају, ова урбана физиономија ширег урбаног језгра Сремских Карловаца заузима изузетно место у културној баштини српског народа. Најрепрезентативније грађевине груписане око Трга Бранка Радичевића и околним улицама живо су подсећање на време када се почетком 18. века овде налазило седиште Карловачке митрополије, у истом веку основана прва гимназија код Срба и када је у 19. веку проглашена Српска Војводина.
Познати објекти репрезенти славног времена Сремских Карловаца су: Чесма Четири лава (18. век), Српска православна Црква Светог Николе (18. век), Патријаршијски двор (19. век), Карловачка гимназија (19. век), Палата Црквено-народних фондова, данас Богословија Св. Арсеније Сремац (20. век), Стефанеум (20. век) Богословски семинар (20. век), Римокатоличка Црква Св. Тројства (18. век) и Магистрат (19. век). Нешто даље од центра налази се Капела мира (19. век) подигнута на месту где су 1699. представници хришћанских заинтересованих држава и Османског царства потписали Карловачки мир.
У савременој улици Карловачког мира данас се поред знамените Капеле налази мноштво породичних винарија: Породична винарија МК Косовић, Подрум Пробус, Подрум Петровић, Винарија Винум, Винарија Киш и Винарија Дулка, а у близини су Винарија Курјак и Винарија Мрђанин. У централној градској зони су следеће винарије: Винарија Бенишек-Веселиновић, Винарија Дошен и Винарија Бајило. На узвисини изнад вароши на падини окружена чокотима винове лозе налази се Винарија Ђурђић. Музеј пчеларства – Винска кућа Живановић је знаменито карловачко место које поред одличних вина и исто таквог меда чува трагове историје развоја винарства и пчеларства код Срба. Неколико кућних нумера даље је и кућа у којој је живео омиљени српски песник Бранко Радичевић, коме је осим у срцима и уџбеницима вечито боравиште на Стражилову, недалеком карловачком излетишту. Сремски Карловци, градић на Дунаву историјским, културним и верским знаменитостима те понудом коју пружају многобројне винарије постаје незаобилазна дестинација врло често увод у масовно прихваћене фрушкогорске манастирске туре.
За више информације посетите: https://karlovci.org.rs/
Текст: Гордана Стојаковић
Фотографије: Александар Милутиновић
Туристичка организација Града Новог Сада не одговара за промену информација и услуга.
Текст постављен: јул 2021.
[1] Сортимент грожђа као и транскрипција назива дати су према Циндрић, Петар и Владимир Ковач (2007) „Виноградарство и вина.“ Фрушка гора. ур. Небојша Јовановић и Јелица Недић. стр. 498. Београд: Завод за уџбенике.