Скулптуре Јована Солдатовића (1920-2005) су део културног идентитета Новог Сада

Види све

Новосађани и Новосађанке имају ту привилегију да свакодневно и доследно усвајају лепоту коју пружају слике градских обележја као што су Петроварадинска тврђава и архитектура градског језгра. Живот у складном окружењу ствара истрајну везаност Новосађана и Новосађанки за сопствени град. У том процесу скулптуре у градском простору Јована Солдатовића већ деценијама доприносе профилисању идентитета и репутације Новог Сада, али и доживљаја града који носе његови становници.
Како Бела Дуранци примећује скулптура је белег који спаја човека са окружењем. Међу онима са којима свакодневно живимо у отвореним просторима Новог Сада и које живе у нама препознајемо следећа Солдатовићева дела: Споменик жртвама рације „Породица“ на Кеју жртава Рације, „Разиграни коњи“ на Новосадском сајму, „Ђура Јакшић“ у Дунавском парку, „Борба јелена“ на Петроварадинској тврђави, „ Сликар Милан Коњовић“ испред Галерије Матице српске , „ Двоје“ испред Галерије ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића, биста Саве Текелије испред Матице српске, група скулптура око Института у Сремској Каменици и „Бранко Радичевић“ на оближњем Стражилову.
Свака Солдатовићева скулптура је знамење и порука, есенција у бронзи којом је уметник забележио човека и његову непоколебљиву тежњу ка слободи и стремљењу ка небу – симболу потраге за лепотом и добротом. У „Бележењу човека“ како је назвао један од циклуса радова у бронзи, Солдатовић је био аутентични глас у одбрану људског достојанства.
Дело Јована Солдатовића је грандиозно и сведочи о изузетности аутора кога справом сврставају међу најзначајније уметнике социјалистичке Југославије. То је разлог што је често био репрезент врхунске уметности социјалистичке Југославије. Његова скулптура „Двоје“ постављена је у парку испред зграде Уједињених нација у Њујорку, „Људска фигура са мртвим дететом (Хирошома)“ у Музеју савремене уметности Хирошиме а „Роде“ у Музеју скулптура на отвореном у Мидлехајму. Многобројне награде, одликовања и проглашење међу двадесет најзаслужнијих Новосађана 20. века само су непосредни докази драгоцености дела Јована Солдатовића.

Препорука: Скулптуре Јована Солдатовића се налазе у Галерији ликовне уметности Поклон збирци Рајка Мамузића. У Галерији Матице српске налази се серија Солдатовићевић сериграфија „Искре“ као и пет скулптура укључујући и она названа „Двоје“ из циклуса „Бележење човека“.
Завичајни музеј у Черевићу у Улици Јована Грчића Миленка 4, поседује Легат Јована Солдатовића, кога чини дванаест радова које је вајар поклонио свом родном месту. Музеј чува и легат сликара Миленка Шербана и рукописну заоставштину песника Јована Грчића Миленка.

 

Текст: Гордана Стојаковић
Туристичка организација Града Новог Сада