Пунктуми

Види све

ШТА СУ ПУНКТУМИ?

Када сам сазнала да се у Галерији Матице Српске отвара изложба ПУНКТУМИ , пре свега ме је занимало шта Пунктум уопште значи?

Пунктум је знак који се ставља на завршетку реченице , тачка, граница, почетак и крај линије, потпуна и заокругљена реченица, комад, ствар… што ми је био лагани увод у ову, пре свега аутентичну изложбу,а касније и образложење за многа уметничка дела у изложби.

Изложба Пунктуми, пројекат је Музеја савреме уметности Републике Српске из Бања Луке, први пут представљена јавности 2018-е године, са циљем да укаже на значај Збирке иностране умјетности и промоцију европске културне баштине.

 

 

Збирка обухвата више од 360 уметничких дела, која нам пружа увид у период после Другог светског рата и преглед најзначајнијих појава на европској уметничкој сцени тог хладноратовског доба.

Оно што ме је посебно одушевило је зашто и како је заправо настала ова Збирка. Наиме, 1969. године, Бања Луку је погодио земљотрес, који је тада нанео озбиљне штете граду. Збирка настаје управо као резултат иницијативе уметника широм Европе и бивше Југославије, који су у Бања Луку послали преко 750 уметничких дела и тиме створили темељ и почетну фондацију за настанак ове установе.

Много значајних имена данас прожима Збирку иностране умјетности, имена чија су дела оставила снажан утицај на уметничкој сцени друге половине 20-ог века.

 

 

 

На мене је најснажнији утисак оставила група ‘’ЗЕРО’’ , коју су чинили уметници Ото Пине , Гинтер Икер, и Хајнц Мак. Била је то неавангардна група која се темељила на идејама авангарде после Првог светског рата.

Они су кроз своја дела, својеврсне луминокинетичке објекте, ставили фокус на светлост. Светлост су доживљавали као нешто без чега нема уметности и сликарства. Светлост као почетак и крај уметности. Светлост као симбол авиона који су осветљавали небо и најављивали рат.

Кроз њихова дела осећа се и једна дискретна туга над детињством проведеним у ратним условима, бес али и нада…

У данашњој Збирци иностране умјетности налазимо и имена Ханс Хартунг, Пјер Алешински, Жан Месажије, Зао Ву-Ки, Јасе Табући, Антонио Вирдуцо и многи други…

 

 

 

Изложба гостује у Галерији Матице Српске до 1. марта 2020-е, и верујте ми на реч вреди је посетити. Несвакидашња, аутентична, снажна, ова изложба неће Вас оставити равнодушним.

Допала Вам се или не, оставиће утисак, а у томе је и најважнији трик сваке изложбе, зато трк до Галерије Матице Српске и јављајте утиске 😊

Аутор блога: Дуња Кнежевић