Сремска Каменица – Лединци – Раковац – Бегеч – Ковиљ и Темерин
Можда ће савременицима бити необична тврдња да један урбани, многољудни Нови Сад, унутар градског хатара има винаре и виноградаре. Историографија бележи да су у првој половини 18. века становници града, који се тада звао Петроварадински Шанац, на сремској, фрушкогорској страни Дунава, имали око три стотине винограда. Појава је била до те мере раширена да је готово свака средње имућна породица имала сопствени виноград. Потреба за производњом вина била је толика да су они становници Шанца који су обрађивали винограде на манастирским поседима пристајали на високе намете – десетак и мотичину (једна мотика је износила око 1000м²) само да имају виноград. Савремени новосадски виноградари и винари наследници су како тог виноградарског умећа, тако и страсти која се везује за винову лозу и вино.
Новосадски вински путеви данас се пружају и на бачкој и на сремској страни града. Са бачке стране постоје винарије у Ковиљу и оближњем општинском средишту Темерину, док у центру града многобројне винотеке наговештавају посетиоцима да се налазите на подручју које је „par excellencе“ вински реон.
Чим пређете из бачког дела Новог Сада на сремску страну у Сремску Каменицу, Лединце и Раковац можете посетити неколико новосадских винара, пробати њихова вина и чути приче о традицији винарства која се генерацијама чувају као завештања. Део традиције је и савремени сортимент [1] грожђа који за производњу белих фрушкогорских вина чине: талијански ризлинг, шардоне, жупљанка, совињон, траминац затим неопланта, сила, рајнски ризлинг и др, а за црвена вина: мерло, пробус, франковка, португизер, каберне совињон, каберне фран, пино црвени и др.
Нови Сад на бачкој страни
Дуж главних новосадских туристичких рута налазе се многобројне винотеке и продавнице вина где можете затражити савет у вези са одабиром вина, а затим купити фрушкогорска и вина других региона. То су по правилу пријатна места у која љубитељи овог пића богова радо свраћају. У самом центру града су Винотека Наша вина (Дунавска 31), Винотека Вина Војводине (Мите Ружића 2), СЛ винотека (Позоришни трг 4), Винотека Вино и тако то (Максима Горког 17а), Vino i Vinili Wine Shop (Житни трг 11).Мада у набројаним винотекама и продавницама вина можете наћи и фрушкогорска, винари из Сремских Карловаца, Раковца и других места имају сопствене продавнице као Дулка Винотека (Војводе Бојовића 9 и Ћирпанова 6) и Винарија Salaxia (Ласла Гала 17). Нови Сад је домаћин значајних међународних сајмова вина међу којима су Међународни фестивал вина Интерфест (јун), Мачков дан младог португизера (новембар) и Новосадски салон вина (април). Фрушкогорски винари, али и они са других винских подручја, имају прилике да у оквиру многих манифестација које се дешавају на отвореним просторима у граду продају своја вина и друге производе.
Бегеч је новосадско приградско насеље до кога можете доћи локалним аутобусом. Претпоставља се да је место добило име у време владавине Османлија и да би на турском језику Бегеч могло значити бегово село. Унутар овог подунавског насеља, типичнио уређених кућа, лако је уочити звоник Цркве Светог Апостола Луке из прве половине 19. века. У насељу је артески (артешки) бунар, некад обична појава по војвођанским местима, а како чиста вода постаје реткост, тако није немогуће да ће објекат у Бегечу постати насушна потреба и туристичка атракција.
Трагови историје на бегечком хатару су значајни, али нису припремљени за посету туриста. То се најпре односи на остатке римског утврђења са пристаништем (Castellum Onagrinum) саграђеног крајем 3. века које је са Баноштором са друге стране Дунава било део система утврђења на Дунаву. Археолошка истраживања на овом локалитету показала су да се ту налазе и некрополе и гробови из времена сеобе народа, те сараматска некропола. Зна се такође да је на простору Бегеча у 12. веку био католички манастир.
Савремено насеље има значајне туристичке атрактивности које су саставни део туристичке понуде новосадског подручја. То су: Парк природе „Бегечка јама“, „Чарда код Браше“, „Чарда на Јами“, „Цвејин салаш“, а однедавно и Винарија Војновић.
Ковиљ је старо бачко насеље које се први пут помиње почетком 14. века. Средином 18. века стварањем Војне границе у Хабзбуршкој монархији село је подељено на Горњи Ковиљ, чији су становници били граничари и Доњи Ковиљ под жупанијском управом. То је разлог што једно село има две цркве и то у истој улици. Српска православна Црква Вазнесења Господњег (Горњоковиљска) подигнута је 1829, а Српска православна Црква Св. Апостола Томе (Доњоковиљска) 1845, на месту старијег храма. Иконе на иконостасу Доњоковиљске цркве је радио Антон Крел према радовима Уроша Предића. Црква поседује неколико вредних књига. Поред Горњоковиљске цркве налази се родна кућа Лазе Костића, једног од највећих српских песника, писаца и преводилаца. У парку преко пута је споменик посвећен ковиљским добровољцима који су се у Војсци Краљевине Србије током I светског рата борили на Кајмакчалану и Добруџи.
Само неколико стотина метара од Доњоковиљске цркве је Музеј Ковиља настао великим залагањем Петра Виђиканта са циљем да се сачувају и изложе историјски, етнографски и уметнички предмети који документују живот становника Ковиља у распону од неколико векова. Недостатак могућности да посетите родну кућу Лазе Костића овде можете надоместити. Уз то сазнаћете о многим познатим Ковиљчанима и знаменитим особама рођеним у Шајкашкој, затим о малим – великим ковиљским причама. Одабир експоната, њихов тематски распоред и надахнута интерпретација оснивача музеја превазилазе просту презентацију прошлости на начин да музејски простор прераста у кућу идеја у којој има места за садашњост. Овде можете купити локалне сувенире, на сајмовима награђиване роловане сиреве, козији сир, природне сокове и џемове. Све набројано гастро благо настало је у истој улици или у непосредном суседству.
Посетиоце, који први пут овде дођу, фасцинира велики број активних гнезда рода, а они који познају живот птица рећи ће вам да је разлог очувана природа. Насеље се налази на ободу Специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадинског рита па су захваљујући програмима Еко-центра Ковиљ, ЈП „Војводина шума“ уз претходну најаву у понуди програми вожње моторним чамцем старим дунавским меандрима, едукације за све љубитеље природе о вредностима резервата и пешачке туре дуж локалитета Шлајз, Тиквара и Курјачка греда.
Туристичку понуду додатно употпуњује и Вински подрум До краја света.
Ковиљ је важно одредиште поклоничких путовања и екскурзија које се завршавају у Светоархангелском манастиру. Према предању манастир је основао Св. Сава, а први помен о њему је из средине 17. века. Данашњи изглед манастир има од средине 18. века. Такође, бројни су они посетиоци који неће пропустити прилику да уз претходну најаву посете Пољопривредно газдинство Саве Граорца које нуди производе од мангулице. Ретки су они који посету Ковиљу неће завршити у Етно ресторану На крај света који се налази на Аркању, рукавцу Дунава, познатом као риболовни терен, где у летњој половини године можете изнајмити чамац.
Српска православна црква Св. Апостола Томе (Доњоковиљска), Лазе Костић 16. Контакт: Отац Стеван Лукић + 381 (0)64 800 4221, +381 (0)21 298 8032; E-mail: spcodonjikovilj@gmail.com Цркву је могуће обићи уз претходну најаву (обавезну, ако су групе у питању).
Музеј Ковиља, Лазе Костић 102. Радно време: петак, субота и недеља 12:00-17:00. Најава је обавезна. Прима групе до 20 особа. Контакт: Петар Виђикант +381 (0)64 115 2711.
Туристичка агенција „Војводинашуме- турист“ Еко центар Ковиљ, Душана Вицкова 41 (двориште Шумске управе Ковиљ). Контакт: + 381 (0)21 643 2401; E-mail: travel@vojvodinasume.rs; www.vojvodinasume.rs
Манастир Ковиљ, Душка Вицкова 51. Тел: +381 (0)21 298 8020; E-mail: mankovilj@mts.rs (групне посете најавити дан раније).
Етно ресторан На Крај света, Аркањ. Контакт: + 381 (0)69 718 777; E-mail: info@nakrajsveta.rs www.nakrajsveta.rs
Пољопривредно газдинство Саве Граорца,Војвођанских бригада 57. Најава је обавезна. Контакт: +381 +381 (0)21 298 8558, +381 (0)64 153 2367; www.mangulicakovilj.rs
Сремска Каменица
Када пређете Дунав са бачке на сремску страну биће сасвим јасно да се налазите на оној страни града која започиње и завршава се фрушкогорским падинама које некад стрмо, па затим питомо падају у велику реку. И док Петроварадин са моћном тврђавом на стени заокупља машту посетилаца дотле заталасане и зелене падине Сремске Каменице наговештавају узбудљив сусрет са природом и винима.
За љубитеље вина ту је Подрум Шукац, власништво породице Савић где традицију винарства данас наставља шеста генерација ове сремскокаменичке породице.
Уколико не желите да се удаљите из урбане средине после дегустације и куповине вина дан можете завршити тако што ћете прошетати Сремском Каменицом и посетити Српску православну Цркву Рођења Богородице (1758) и Римокатоличку Цркву Нашашће Светог Крижа (1811) у центру, Змајев музеј, одахнути у Каменичком парку и пробати одличну рибљу чорбу у Чарди Сремац.
Удружење риболоваца и љубитеља Дунава „Сремац”. Карађорђева 16, Сремска Каменица
Спомен збирка „Јован Јовановић Змај“ (Змајев музеј), Јована Јовановића Змаја 1, Сремска Каменица www.museumns.rs
Лединци
Ако се одлучите да зађете дубље у фрушкогорски пејзаж у жељи да наставите да упознајете фрушкогорска вина пут ће вас довести у Лединце, у Породичну винарију Антонијевић, фрушкогорско газдинство подређено традицији узгоја грожђа и производњи вина дугој пет генерација, док се у Старим Лединцима, на простору где почиње територија Националног парка „Фрушка гора“, налази Подрум Миљевић. Миљевићи су, као и многи винари, људи посебних талената, што ћете разумети чим крочите на њихово имање.
Стари Лединци су насеље бурне историје. Село је спаљено 1942. а затим деценијама обнављано. Трагови историје су две чесме у Старим Лединцима са уклесаним годинама 1842. и 1885. као и остаци средњевековне цркве у насељу Клиса за који неки истраживачи верују да је нестали манастир Св. Саве који се помиње у 16. веку. За љубитеље шетње може бити интересантан пут ка видиковцу изнад Лединачког језера до кога пут води преко извора Звечан. Можете изабрати и друге стазе за шетњу према Периној пећини или ка излетиштима Поповица и Орлово бојиште. Љубитељи гастрономских ужитака неће пропустити да посете Породично газдинство Стојадиновић-Пинтар (Наша фарма козица) и купе производе од козијег млека. Не треба пропустити гастрономски ужитак који подразумева и фрушкогорска вина у Ресторану Видиковац са кога се пружа панорамски поглед на Нови Сад.
Породично газдинство Стојадиновић-Пинтар, Вука Караџића 55, Стари Лединци
Ресторан Видиковац, Самарски пут бб, Лединци http://www.vidikovac.rs/
Раковац
Једнодневни излет за Раковац донеће вам нова искуства. Љубитељи винских ужитака запутиће се, уз претходну најаву, ка Винарији Salaxia и Органска винарија Император. То је породична прича настала на месту где је виноградарство вековима покретало живот. А на потесу Салаксије, са кога се пружа поглед од милион долара на Дунав, налази се још једна винарија у којој се може уживати у врхунским винима – Винарија Думо.
Раковац није јединствено насеље. Стари Раковац, где су живели прњаворци манастира Раковац, спаљен је 1942. О страдању насеља и његових становника током II светског рата, као и о снажној антифашистичкој традицији становника Раковца, говоре спомен обележја Народноослободилачког покрета, Стручица и Каменолом те Споменик борцима погинулим током оружане борбе на истој локацији. После рата Стари Раковац је делимично обновљен, а Нови Раковац изграђен тако што је гро кућа изграђено дуж пута Нови Сад-Беочин.
На јужном ободу Новог Раковца, 2км од Винарије Салаксија поред локалне основне школе налазе се остаци археолошког локалитета Градина – Думбово. У римском периоду, овде на северној граници царства, постојала је вила Рустика, у средњем веку најбогатији бенедиктински самостан на Фрушкој гори, од десетак колико их је тада било, док је у периоду турске владавине на овом месту забележено постојање села Думбова. Археолошка истраживања су показала да се ради о простору где најстарији слојеви потичу из старијег гвозденог доба.
Излетници, посетиоци, надасве учесници поклоничких путовања неће пропустити прилику да посете Српски православни манастир Раковац из 1545. Љубитељи природе могу посетити излетиште и видиковац Змајевац на раскрсници Патризанског и пута Раковац-Врдник, 4км удаљен од Винарије Салаџиа. Простор је заштићен као научно-истраживачки локалитет, а красе га шумске заједнице храста, букве и граба. Са видиковца се види Врдничка кула и бањско-туристичко место Врдник, за лепог времена и доњи Срем. Са Змајевца ка Етно селу Врдничка кула полази Зип лине. У Врднику је Српски православни манастир Врдничка Раваница изграђен 1811. на старијим темељима.
Српски православни манастир Раковац www.eparhija-sremska.rs/manastiri/rakovac/
Етно село Врдничка кула, Стаза здравља 34, Врдник www.etnoselo-vk.rs/index-1.html
Фрушке Терме, Стаза здравља 39, Врдник www.frusketerme.com/kontakt.html
Српски православни манастир Раваница Врдник www.eparhija-sremska.rs/manastiri/vrdnik-ravanica/
Темерински винари
Темерин је мултиетничко општинско средиште у Бачкој које је од Новог Сада удаљено 20км. Данас је то град који пулсира новим садржајима боравка интересантним за туристе као што су базени са термоминералном водом, салаши, винарије и парк природе Јегричка. Темерин је домаћин манифестације Јануарски међународни сајам вина (25. јануар) у организацији „Друштва пријатеља баште“ (Temerini Kertbarátkör) која окупља винаре из Србије, Мађарске, Хрватске, Словачке, Словеније, Молдавије и Бугарске.
Када је о винаријама реч, ту су Виногради и Винарија Виндуло пажљиво планиран породични посао настао на наслеђу генерација које су живеле у временима када је сваки салаш у Бачкој имао виноград, као и Craft Kabach Winery, породична винарија где се све ради ручно, с љубављу и пажњом, па су количине вина које се произведу ограничене, али истовремено одређене високим handmade & kraftmade квалитетом.
Не пропустите да посетите Парк природе Јегричка, на путу Нови Сад – Бечеј, удаљен 2км од центра Темерина. Јегричка је водоток састављен од низа повезаних бара. Ово подручје се налази на листи Међународно значајних станишта птица (IBA) и Међународно значајних ботаничких подручја (IPA). Посетиоцима се пружају могућности за пешачење стазама здравља у природи, посматрање птица и вожњу чамцима и катамараном. Све потребне информације можете добити у Информативном центру Парка природе Јегричка.
У близини се налази и неколико интересантних салаша. Буцин салаш у Темерину је место које не треба пропустити. У пролеће то је острво неочекиваних садржаја унутар зеленила пшенице и тишине која посетиоце из града погоди као чудо. На зеленим пространствима ређају се садржаји: башта-ресторан, фудбалско игралиште са другим садржајима за децу, главна кућа у сеоском стилу у којој су ресторан и смештајни део. На салашу живи неколико десетина животиња од којих су коњи (које можете изнајмити за јахање) козе, патке, гуске, очекивани становници једног војвођанског салаша, али и ламе, које су незнано како, Анде замениле за бачку равницу. Све ово наткриљују кровови од трске који подсећају на војвођанско време давно.
Инфо центар Парка природе Јегричка, Бечејски пут бб, Темерин www.vodevojvodine.rs
Буцин салаш, Пролетерска, Темерин
Фејсбук: @Bucinsalas
За више информација о салашима, турама и туристичкој понуди у Темерину и околини посетите: http://www.temerintourism.org.rs/contact/
Текст: Гордана Стојаковић
Фотографије: Александар Милутиновић
Туристичка организација Града Новог Сада не одговара за промену информација и услуга.
Текст постављен: мај 2021.
[1] Сортимент грожђа као и транскрипција назива дати су према Циндрић, Петар и Владимир Ковач (2007) „Виноградарство и вина.“ Фрушка гора. ур. Небојша Јовановић и Јелица Недић. стр. 498. Београд: Завод за уџбенике.