Манастирска црква посвећена је Светим Арханђелима Михајлу и Гаврилу (21. новембар и 26. јули)
Према предању, манастир је у 12. веку подигао српски великаш Приба или Прива. Први историјски подаци о манастиру налазе се у османлијском документу из средине 16. века. Почетком 17. века, у Привиној Глави је српски патријарх Пајсије нашао илуминирани псалтир (данас познат као „Минхенски псалтир“) и оставио запис који сведочи о манастиру. Овај псалтир украшен минијатурама, настао крајем 14. века, једно време је припадао библиотеци деспота Ђурђа Бранковића, а претпоставља се да га је у Срем донео деспот Стефан Слепи (Бранковић), а затим га његов син, деспот Јован Бранковић, поклонио манастиру. Многа веровања да се изградња или обнова Привине Главе може довести у везу са сремским Бранковићима, деспотом Јованом и његовим братом владиком Максимом (15. век), утемељена су и на чињеници да су у том периоду Бранковићи владали тврђавом Беркасово у непосредној близини манастира.
Судбина „Минхенског псалтира“, који је после слома османлијске опсаде Беча 1688. аустријски официр однео са собом, сведочанство је пљачкања манастира у ратовима Аустријског царства и Отоманске империје. Захваљујући прилозима грађана Шида, Шаренграда, Осијека и Вуковара, нова црква је подигнута средином 18. века, у време митрополита Павла Ненадовића који ју је и освештао. У исто време изграђени су и двоспратни конаци, а нешто касније звоник. Манастир је у Другом светском рату оштећен и опљачкан. Страдале су ризница и библиотека где су чувани многи предмети и акти непроцењиве вредности. Kрајем 20. и почетком 21. века, дограђен је део конака, уређено двориште и ту изграђене цркве: Покрова Пресвете Богородице, Светог Ђорђа, Источник Пресвете Богородице и Часног Kрста (на брегу).
Велику вредност Цркве Св. Арханђела Михајла и Гаврила представља иконостас чија је резбарија, у стилу касног барока 18. века, рад новосадског резбара Арсенија Марковића. Постоје различити подаци о сликарима заслужним за израду иконостаса и зидног сликарства. Према књизи „Споменичко наслеђе Србије“, на основу натписа у певницама, осликавање иконостаса и зидне слике је урадио Kузман Kоларић, сликар маниристичко-барокног стила 18. века. Према документацији Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, за садашњи изглед иконостаса (према запису на икони Kрунисање Богородице) заслужан је Андреј Шалтист, а за зидно сликарство (у олтару, наосу, куполи, припрати, певничким пултовима) Kузман Kоларић. У манастиру се може чути да је део Kоларићевих слика касније пресликао Јован Недељковић.
У цркви се чувају честице мошти Последњих Оптинских Стараца (монаси Оптинске испоснице канонизовани за свеце), Св. Флавијана (ученик Св. Kипријана кога су, као и његовог учитеља, погубили Римљани у 3. веку) и Светог Саве. Ове реликвије и копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице снажан су подстрек верницима да дођу у манастир и учествују у посебним и општим литургијама, акатистима, јелеосвећењу (освећењу уља којим се помазују верници ради исцељења), погружавању и другим испољавањима вере.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Подразумева се одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља). Посетиоци су добродошли, али се очекује да не уносе храну животињског порекла и не уводе кућне љубимце. Групни обилазак укључује причу о настанку манастира и обилазак цркве. Све потребне информације добићете када будете најављивали посету. Групну посету Манастиру Привина Глава потребно је најавити 2-3 дана раније на тел. +381 (0)22 739 110 (8.00–16.00).
