Коло, чардаш, валцер, ткање и пустовање

Види све

Коло, српска традиционална народна игра, налази се на унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства. Овај колективни плес брише границе између младих и старих, мушкараца и жена, при том не признаје било какву друштвену издвојеност или повлашћеност. Сви су позвани и слободни да уђу у ланац који образују играчи и изађу када им то одговара. Коло се данас игра у свим приликама које значе радост и славље.
Чардашу је ретко ко одолео. Игра се у мушко-женском пару жустро, полетно, весело током славља и народних празника. Ово је игра неодољивог ритма и мелодије која данас одушевљава публику широм света, јер чардашу, мађарској народној игри, нису одолели многи светски познати композитори: Франц Лист, Јохан Штаус Старији, Петар Иљич Чајковски, Јоханес Брамс и др.
Валцер је игра за сва времена, и све просторе на свету. Нови Сад није изузетак. У многим новосадским породицама валцер је део породичног васпитања и традиционални плес младенаца на свадбеном слављу.
Препорука: Резиденти могу учити да играју коло, чардаш и друге народне плесове у бројним културноуметничким друштвима које негују традиционалне игре, песме и обичаје народа Војводине. Међу најпознатијим су: Академско културно уметничко друштво „Соња Маринковић“, КУД Светозар Марковић, Фолклорно удружење Велико коло, КУД „Вила“, Мађарско културно уметничко друштво „Петефи Шандор“, Словачко културно уметничко друштво „Павел Јозеф Шафарик“, Фолклорна група „Мааyан“ која негује јеврејски фолкор, фолклорна друштва која негују украјински и русински фолклор и друга. Концерти ових друштава се спорадично дешавају, а посетиоци Новог Сада могу се распитати за могућност да резервишу карте у склопу туристичког аранжмана код изабраних туристичких агенција.
Посетиоци Новог Сада као садржаје боравка могу изабрати школу фолклора и учење фолклоних игара као и учествовање у за ту прилику организованим народним обичајима. За то су задужене туристичке агенције које по захтеву могу организовати фолклорне програме у аутентичним амбијентима http://www.panacomp.net/seoski-turizam-u-srbiji/ http://www.panacomp.net/folklore-of-serbia/    https://novisad.travel/vodici-i-agencije-new/ https://novisad.travel/en/local-guides-and-agencies/

Аутентична стваралачке енергије народа Војводине, нарочито Срба, Шокаца и Румуна, такође Словака и Мађара показана је кроз богатство и лепоту народних женских рукотворина. Овај феномен је, најпре преко рукотворина Српкиња, стекао планетарну славу и признање на светским изложбама крајем 19. и на самом почетку 20 века. У производе домаће радиности који су освојили европско тржиште крајем 19. века, а које Новосађанка Савке Суботић изнела на „Земаљску изложбу у Будимпешти“ 1885, спадао је комплетан женски и дечји одевни програм (хаљине, шешири амрели, женске мараме и рубље) затим постељина, намештај пресвучен српским народном рукотворином, као и ћилими и завесе. Међународно тржиште су тада освојили српски ћилими.
Крајем 19. века у Војводини, тада у саставу Хабзбуршке монархије, покренут је масовни процес израде ћилима, другог ткања (српско платно), веза и плетива, као државни пројекат подизања домаће индустрије. Тада се оснивају ткачке школе и радионице, породичне мануфактуре међу којима су биле и оне које су водиле жене.
Вишевековна традиција ткања и плетења жива је и данас. Она се негује у породичном кругу, или колективима као што је Атеље 61 (где се раде таписерије великих формата по предлошцима које су радили истакнути уметници), задругама и удружењима жена за израду домаће радиности које често имају и школе ткања. У тим колекивима, као што је Задруга домаће радиности „Земља“, могуће је наћи предмете израђене старом техником пустовања којом се од неупредене вуне, сапуна и топле воде могу правити одећа, шешири торбе и украсни предмети.
Препорука: Уз претходну најаву можете посетити Атеље 61, центар уметности таписерије у чијем окриљу постоји Школа ткања  https://www.atelje61.org.rs/ https://www.atelje61.org.rs/workshop.html

Народна уметност ткања и веза народа Војводине презентована је у Етнолошкој поставци Музеја Војводине. Приказан је процес ткања од пређе до готовог производа, алатке које су се користиле у том процесу укључујући и разбој из Стапара где су прављени изузетно цењени српски ћилими. Примери народне ношње из Војводине, прикази уређења кућа и обичаја употпуниће представу о начину живота и народној уметности насталој на тлу Војводине у 19. и 20. веку.

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/lat/muzej-vojvodine-dunavska-35/etnologija

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/eng/dunavska-35/ethnology

У централној градској зони постоји низ продавница које продају ручно рађену (ткану, плетену и шивену) одећу, торбе, шешире, шалове и др. У Дунавској улици се налазе: Студио „Креатива плус“ (одећа од српског платна), Hand made craft „Blue“ и Удружење жена за „Ручни рад“. На Тргу републике су Инклузивно место – сувенирница Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ са домом ученика и Задруга домаће радиности „Земља“. У Косовкској улици је „НеоНит“ продавница рукотворина Удружења за неговање уникатних и старих заната домаће радиости. Дешава се да ове радње мењају место, али све су добро обележене, често на начин да је део рукотворина изложен дуж туристичких рута.

Текст: Гордана Стојаковић
Туристичка организација Града Новог Сада