Loading Events

« All Events

  • This event has passed.

52 викенда – Предлог за новембар

November 1, 2020 - November 30, 2020

Није тешко заљубити се у Нови Сад, поготово с почетком јесени. Град и даље добија пуно сунчеве светлости, додуше сада зраци падају под нешто оштријим углом, па је прошаран меким, треперавим сенкама. Стиче се утисак као да је танки слој четкице умочене у седефасту фарбу прешао преко градских фасада, чије боје одједном постају израженије а њихове контуре јасније. Ова промена је један од разлога због ког локалци још више уживају у естетици свог града – урбани простори једноставно постају још пријатнији, атрактивнији и гостопримљивији.


 Старо и Ново Хопово

 

Ново Хопово осваја лепотом. За многе историчаре уметности манастирски комплекс има изузетну вредност због тога што су његови градитељи успели да у складну целину уједине средњевековно српско градитељство, влашке, па чак и исламске утицаје. У манастирској цркви посвећеној Св. Николи сачувано је фрескосликарство из два различита периода 17. века. Према предању Ново Хопово је задужбина митрополита Максима (Бранковића) али запис изнад улаза у цркву говори да су ктитори били Лацко и Марко Јовић из околине Будимпеште. Иконостас који је радио један од најбољих српских сликара барока, Теодор Димитријевић Крачун оштећен је за време Другог светског рата, а савремени је дело жичких монахиња.
Предање каже да је деспот Ђорђа Бранковић, потоњи митрополит Максим, саградио Старо Хопово, а историјски извори показују да се манастир први пут помиње 1546. На темељима старијег храма изграђена је нови 1752, а његов сјај и богатство репрезентовао је рококо иконостас пресвучен златом. Манастир је оштећен током Другог светског рата, а сачуван је само један део икона. Обновљени манастирски комплекс који данас прима посетиоце сачувао је складну уклопљност у природни амбијент. Од Новог Хопова удаљен је око 2 км.

Текст: Гордана Стојаковић

 


Новине Музеја Војводине – Музеј присаједињења 1918. и Медицинска музејска збирка – Пастеров завод.

 

Дан присаједињења Војводине Краљевини Србији у Новом Саду се обележава 25. новембра. На тај дан Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату Бачкој и Барањи одлучила је о присаједињењу Краљевини Србији. Представници Срема исту одлуку су донели дан раније. Поводом стогодишњице догађаја уређен је и за посете отворен Музеј присаједињења 1918. Посетиоцима је понуђено да тај историјски и политички догађај испрате кроз шест повезаних целина почев од Велике сеобе Срба па до ослобођења у И светском рату и присаједињења Краљевини Србији. Музеј Војводине, поред Музеја присаједињења 1918. има још једну нову сталну поставку, а то је Медицинска музејска збирка – Пастеров завод.

 

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/medicinska-muzejska-zbirka-pasterov-zavod-2

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/muzej-prisajedinjenja-1918

Текст: Гордана Стојаковић


 

Јесење боје Фрушке горе – Летенка

 

Прелепи пејзажи прошарани топлим нијансама жуте и црвене боје прилика су да посетите Фрушкогорска излетишта. Наш предлог за овај викенд је Летенка. Излетиште Летенка познато је као место где се организују школе у природи и спортски кампови.
Недалеко од Летенке, поред Партизанског пута, налази се спомен-обележје Лепињица, посвећено партизанки Радинки Витасовић Лепињици. У близини је и излетиште Јабука, названо по дрвету дивље јабуке које је ту расло, где је познати меморијални комплекс НОБ-а.
Шетња пропланцима и шумом уз звуке птица, јесење мирисе и чист ваздух позитивно ће утицати на ваше здравље, вратити вам позитивну енергију и напунити батерије. Шаренило јесењих боја храста, липе, граба, дивље трешње учиниће вам цео простор бајковитим.

https://novisad.travel/fruska-gora/

Текст: Милош Дуњић


Археолошка и етнолошка збирка, али најпре парадни шлемови

 

Када ми у госте дођу познаници из иностранства обично их одведем у Музеј Војводине. Ту се чувају заједничке тапије становништва Војводине на допринос историји Европе. Ради се о доказима континуитета људских трагова, митова, историје и културе насталих на тлу Војводине почев од праисторије до савременог доба. Ту се препознајемо као они који су израсли на наслеђу култура које су се развијале на простору Војводине, а припадају баштини Европе. Не пропуштам да са гостима обиђем изванредну археолошку поставку, направим неколико фотографија поред парадних римских шлемова, уз подсећање да је некадашњи Сирмијум, данас Сремска Митровица, била једно од четири центра Римског царства. Уз обилазак етнолошког дела и оног који у сусредној згради репрезентује антифашистичку борбу народа Војводине разгледање поставки завршимо у дебати о томе зашто је поглед на историјски развој Војводине од праисторије до савременог доба недовољно познат ван њених граница.

 

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/muzej-vojvodine-dunavska-35

https://www.muzejvojvodine.org.rs/index.php/muzej-vojvodine-dunavska-37

Текст: Гордана Стојаковић

 

Details

Start:
November 1, 2020
End:
November 30, 2020
Event Category: