Ириг – Мала Ремета – Ривица – Нерадин
Туристичке атрактивности иришког подручја, коју чине споменици културе изузетне вредности – српски православни манастири Крушедол, Ново Хопово, Старо Хопово, Врдничка Раваница, Велика Ремета, Мала Ремета, Гргетег и Јазак, затим природне вредности међу којима су Бања Врдник, језера Међеш, Добродол и Борковац, заштићено подручје у оквиру НП „Фрушка гора“, многобројна излетишта, обележене стазе за шетњу, видиковци, Перков салаш, Етно село „Врдничка кула“… основа су на којој се темељи туристички производ подручја. Последњих деценија вино и понуда винских кућа и сеоских винских домаћинстава све више постаје онај део туристичке понуде која привлачи већи део посетилаца иришког подручја.
Ириг, Ривица, Мала Ремета и Нерадин јасније се профилишу као вински центри јер се на иришким падинама Фрушке горе, поред тога што се негују стари, сада интензивно подижу нови виногради у којима се гаји следећи сортимент [1] грожђа: шардоне, совињон бели, рајнски и италијански ризлинг, пино сиви, неопланта, траминац, бела и црна тамјаника, морава, сланкаменка, гевурцтраминер, каберне совињон, мерло, пино црни, вранац, пробус, прокупац, португизер, марселан, каберне фран, мали (petit) вердо и мускат хамбург и др. У славу грожђа и вина сваке године се одржавају манифестације: Пударски дани, Дан младог Португизера у Иригу и Дани вина у Ривици, где се окупе винари и љубитељи вина, први да оцене вина и размене искуства, а други да уживају у плодовима њиховог рада и умећа.
Ириг се у историјским изворима први пут помиње 1225, а предање каже да је био важно средиште у 15. и 16. веку када су српски деспоти, међу њима и Змај Огњени Вук, владали Сремом. Економска моћ места расла је почев од средине 18. века, најпре на основу царске привилегије која је давала право на приходе од чак два вашара годишње, а затим и на засадима винове лозе и воћа. Ириг је почетком 18. века имао статус средишта Срба у Срему и „престонице Фрушке горе“ па је сасвим јасно зашто је управо ту основано најстарије српско читалиште – Српска читаоница (1842). Такође, од шеснаест фрушкогорских манастира, насталих у периоду од 15. до 18. века, осам је изграђено на територији иришке комуне (Крушедол, Ново Хопово, Старо Хопово, Врдничка Раваница, Велика Ремета, Мала Ремета, Гргетег и Јазак).
Срби су за потребе сопствене (бројем и економским богатством) растуће заједнице у центру Ирига саградили три православна храма: Цркву Успења Богородице (18. век), Цркву Св. Теодора Тирона (18. век) и Цркву Св. Николе (18. век). Римокатоличка жупна Црква Свих Светих саграђена је у 19. веку. И ко зна како би се Ириг даље развијао да није било куге у Срему која је 1795/6. преполовила становништво Ирига и најезде филоксере крајем 19. века која је уништила иришке винограде. Производња иришких вина је у значајној мери почела да се опоравља после I светског рата што показује и оснивање Иришког подрума 1930, а традицију производње чувених иришких вина данас настављају: Винарија Ковачевић, Мачков Подрум и Винарија Крсташица (Ириг).
Мала Ремета, село у близини Ирига најпре је било познато по истоименом манастиру за који предање каже да га је српски краљ Драгутин Немањић (1276-1316), као метох поклонио манастиру Рача. Историјски извори бележе да је порушен током турске владавине Сремом и да је обновљен у 17. веку. Савремена манастирска црква, посвећена Покрову Богородице, подигнута је у првој половини 18. века. Данас је то један од најпосећенијих фрушкогорских манастира. У близини се налази ресторан са преноћиштем „Фрушкогорска лугарница“ место које нуди интересантан садржај боравка. Савремени туристи све више трагају за уживањима у винима, гастрономији, миру и лековитости очуване природе, а тај угођај нуди Винарија Деурић.
Ривица је старо насеље које може да документује континуитет постојања још од 12. века. Споменици културе Црква Светог Георгија из прве половине 18. века и воденица старија од цркве и данас сведоче о прохујалим временима. Место је на мапи винских путева захваљујући Винарији Одровачки у самом месту и Винарији Комуна у атару Ривице, тик уз Борковачко језеро.
Нерадин је невелико село у иришкој општини у ком се налази Црква Св. Николе из прве половине 18. века где велику вредност има иконостас, вероватно рад Василија Остојића и његовог помоћника Јована Поповића. На туристичку мапу Србије Нерадин се уписао захваљујући Перковом салашу који гостима нуди аутентични поглед на салашарски живот минулих времена који може да се окуси, додирне и понесе као драга успомена. Последњих година туристичку понуду Нерадина обогаћује Винарија Тадић, место које радо прима госте и нуди одлична вина.
За више информација о Иригу и околним местима посетите: http://www.turorgirig.org.rs/
Текст: Гордана Стојаковић
Фотографије: Александар Милутиновић
Туристичка организација Града Новог Сада не одговара за промену информација и услуга.
Текст постављен: октобар 2021.
[1]Транскрипција назива сортимента грожђа дати су према Циндрић, Петар и Владимир Ковач (2007) „Виноградарство и вина.“ Фрушка гора. ур. Небојша Јовановић и Јелица Недић. стр. 498. Београд: Завод за уџбенике.