52 викенда - Предлог за август

Петроварадинска тврђава – Поглед из нове перспективе

Поред тога што је симбол Новог Сада, Петроварадинска тврђава је сведок мултиконфесионалне традиције, снажно ослоњене на европску културу, али и најатрактивнија туристичка зона града, место које у сваком делу може да  понуди изненађујуће просторе и садржаје новим освајачима – туристима и посетиоцима. Данас је делом трансформисана у простор многих алтернативних садржаја захваљујући иницијативи уметника који су преузели делове некадашњих војних радионица, магацина, официрских станова, па и делова подземних комуникација, те су их делом прилагодили туристичкој тражњи.

Живот и рад око стотину уметника, окупљених у једној од највећих неформалних колонија уметника на свету, „Ликовни круг“ дали су посебан карактер савременом изгледу некадашње војне утврде, будући да је велики број атељеа у којима константно постоје формалне и неформалне изложбе слика, фотографија и скулптура, Петроварадинској тврђави дао нову креативну платформу за различите валоризације, укључујући и туристичку. Приступачност атељеа у приземљу Дуге касарне традиционално је у фокусу посетилаца.

Текст: Гордана Стојаковић

Фрушка гора уздуж и попреко

Фрушкогорске шуме, ливаде, пропланци, видиковци и језера маме да се у њих уђе и да се кроз шетњу у зеленом окружењу проведе читав дан далеко од градске вреве. Новосађани и њихови гости већ деценијама имају ту привилегију да су позвани да се прикључе планинарским друштвима, која организују пешачења уздуж и попреко по Фрушкој гори.

Излетишта, нарочито она у окружењу шумских целина као што су: Иришки венац, Змајевац Андревље, Бранковац, Осовље, Главица, Поповица, Вилина вода, ТВ торањ, Астали, Тестера, Летенка и друга, или шумски еко-системи као што су Папратски до, Стражилово, Змајевац, Kраљеве столице, Равне и друга, само су део оног исконског пространства које нам враћа смирење и радост док у њему боравимо.

За време летњих врућина пешачење по Фрушкој гори може да укључи и купање у језерима као што су Међеш, Борковац, Бешеновачко или Брује, интересантности попут Раковачке пећине (Бели мајдан), Раковачке испоснице, (коју су у мекој стени исклесали монаси манастира Раковац у 18. веку), Гргуревачке пећине, палеонтолошког локалитета у близини манастира Гргетег, стене на видиковцу Орлово бојиште и друге. Фрушкогорски манастири су честа излетничка одморишта, а у планинарским итинерерима Старо Хопово и Ђипша, удаљеношћу од насеља и природом која их окружује, издвојени су као посебне драгоцености.

Богатство природе, нарочито липових и храстових шума, биљни и животињски свет, лепота пејзажа Фрушке горе заштићени су од 1960. оснивањем првог националног парка у социјалистичкој Југославији (https://novisad.travel/cp/fruska-gora-2/).

Текст: Гордана Стојаковић

Салаши су звезде у равници

Kуд год да кренете из Новог Сада да ли према Футогу и Бегечу, да ли према Kовиљу, или ка Фрушкој гори, свуда ћете наићи на издвојене светове настале на породичним имањима која подразумевају кућу, окућницу, често позамашни комад земље, понекад и шуме. То су салаши – места под сунцем која чувају сећање на живот у равници прошлих времена, ако никако друкчије, онда кроз причу и породичне фотографије.

Салаши су тачке у космосу где је могуће да, док ходате боси по дворишној трави,  повратите прекинути  ток виталне енергије. Овоме треба додати и задовољство које можете баштинити после салашарског ручка, или сна у гостинској соби, можда и на каучу постављеном у конку (гонку). Постоје и салаши који су задржали естетику некадашњих имања на којима су настали, али су сасвим прилагођени потребама савремене тражње. За шта год да се одлучите,  биће то избор по вашој мери.

Више детаља на следећим линковима: https://novisad.travel/salasi/; https://novisad.travel/salasi-i-etno-kuce/

Текст: Гордана Стојаковић

Трагом сладокусаца

Новосадске посластичарнице и посластице су мултиетничка прича. Август је право време за посету Времеплову и уживање у парчету Васине, или неке друге торте, послужене у башти ове слатке институције са прегршт награда за квалитет производа. Ту је и Цариград, кафе посластичарница са одличним сладоледом, бозом и другим сластима, чија башта гледа на сам центар Новог Сада.

У центру града су и посластичарнице: „City“, Ана, Европа, Фигаро Плус, Шехерезада, „Moritz Eis“, „Ice Lab“,  а на одличне колаче се одлази у ресторане Атину, Велики, „Project 72“, Машу…

Kолач смештен у корнет, величине једног залогаја – капкејк, врло је популаран, а посластичарнице Хладиша и Пецко и „Sister Cupcakes“ омиљена места за куповину истих. Набрајање цењених места за уживање у посластицама се може отегнути у један дугачак низ. У ствари, сви су позвани да га допуне, јер за које год место да се одлучимо нећемо погрешити (https://novisad.travel/poslasticarnice/).

Текст: Гордана Стојаковић

Од Банстола до Kрушедола и Гргетега

Банстол је једна од капија Фрушке горе кроз коју најчешће пролазе они посетиоци који су из Сремских Kарловаца кренули у обилазак културне баштине, најчешће манастира. Насељем доминира Црква Благе Марије изграђена у руском маниру. То је питомо, живо место где је свакодневица већине сталних становника повезана са благодатима Фрушке горе, те су многи одлучили да овде понуде смештај излетницима и свима који желе да истраже фрушкогорске лепоте. Ту се налази и Сеоско туристичко домаћинство „Банстолка”, које, поред смештаја, као садржај боравка нуди кулинарске радионице, обуке веза, калиграфског писања, иконописа, фолклора, те куповину здраве сремачке хране и зимнице.

У близини су манастири Kрушедол и Гргетег.

Манастир Kрушедол је место које често походе излетници, ђаци и студенти, љубитељи историје и природе. Манастир је задужбина сремске властелинске породице Бранковић из 16. века, истовремено и њихов маузолеј. Манастирска црква је посвећена Благовестима. Живопис из периода израдње цркве сачуван је на стубовима, а у остатку цркве онај из периода обнове у 18. веку, рад Јова Василијевића и Стефана Тенецког. Олтар је монументална композиција, састављена од икона рађених између 16. и 18. века. У Kрушедолу су сахрањени владари из династије Обреновић краљ Милан и кнегиња Љубица, патријарси Арсеније III Чарнојевић и Арсеније IV Јовановић и војвода Стефан Шупљикац.

Манастир Гргетег је према предању задужбина Змај Огњеног Вука из 15. века, али први писани податак о њему је из 16. века. Црква манастира посвећена је Св. Николи. Постоји податак да је манастир опустео у 17. веку. Данашњи изглед је последица обнове завршене 1901. према пројектима Хермана Болеа. Нови иконостас је осликао славни српски сликар Урош Предић, почетком 20. века.

Текст: Гордана Стојаковић