Петроварадин - историја

Историја бележи да су на десној обали Дунава, на Петроварадинској стени насеља и утврде имали Келти, Римљани и Мађари, да би крајем 17. века у време Хабзбуршке монархије започела градња тврђаве која је требала да заштити јужне границе Монархије од продора Турака на север. Петроварадинска тврђава – “Гибралтар на Дунаву”, грађена је између 1692-1780. Простире се на површини од 112 хектара. Тврђава има Горњи и Доњи град (Подграђе). Горњим градом доминира Торањ са сатом изграђен на месту старијег, порушеног средином 18. века. Пречник сата је преко два метра. Бројчаник је постављен на све стране света, сати су исписани римским бројевима, а казаљке показују: велика сате, а мала минуте.

Подземне војне галерије, четвороспратни комуникацијско-одбрамбени систем дужине 16 км је јединствена атракција Петроварадинске тврђаве. Градња овог компликованог система је завршена 1783. Део сплета коридора, просторија различитих намена, борбених линија са пушкарницама и минских система у дужини од око 1 км доступан је посетиоцима уз стручно вођење Водичке службе Музеја града Новог Сада.

У подножју Тврђаве налази се Римокатоличка црква Св. Јураја са самостаном изграђена у барокном стилу између 1701. и 1714. У подруму је крипта у којој су сахрањени представници високог племства погинулог у биткама са Турцима почев од 1696. и најпознатијој – Петроварадинској бици која се одиграла у августу 1716.
Барокно Подграђе је још недовољно познат архитектонски драгуљ који унутар кућа оронулих фасада чува вишевековне историјске приче и митове.
На јужној периферији Петроварадина налазе се Текије, локалитет на коме се данас налази јединствена римокатоличка црква посвећена Марији Снежној. Савремени храм, подигнут 1881, изграђен је на месту на коме се у једном историјском тренутку налазила џамија. Изградња цркве која на врху куполе испод крста има и полумесец повезана је са победом хришћанске војске над Турцима у августу 1716.