РИМОКАТОЛИЧКА ЖУПА “ИМЕ МАРИЈИНО” (позната као катедрала) је изграђена у неоготском стилу између 1893. и 1895. Саграђена је на Тргу слободе на месту старијих цркава од којих је најстарија изграђена у првим деценијама 18. века. Током Буне (1849) првобитна црква је била запаљена, а по окончању ратних сукоба католичка заједница је започела обнову свог храма који је од 1864. постао и стални катедрални храм. Крајем 19. века католичка заједница Новог Сада је одлучила да сазида нови, репрезентативни храм који и данас постоји. Крајем 1891. срушена је стара католичка црква, а нова је почета да се зида по пројекту баумеистер-а Ђерђа Молнара. Он је сазидао тробродну базилику са торњем високим 73 м што је чини највишом богомљом у граду. У цркви се налазе четири олтара, а главни краси тиролска резбарија. Прозори су украшени витражима, рађеним у Пешти, а на њима су представљене библијске сцене и грбови знаменитих новосадских католичких породица. Црква има оргуље из 1895. У њој се данас организују пригодни концерти међу које спадају и концерти угледних оргуљаша. После пожара који се десио 1904. црква је обновљена, а кров је украшен шестоугаоним емајлираним керамичким плочицама. Биста архитекте баумеистер-а Ђерђа Молнара се налази у ниши испод хора цркве. Током најновије обнове рађено је на чишћењу жуте фасадне цигле којом је црква прекривена, а затим је урађен пројекат осветљења што је допринело да римокатоличка жупна црква Име Маријино буде једна од најпрепознатљивијих грађевина у Новом Саду.
