Винарију Винум је основао 2000. проф. др Милан Убавић, власник лабораторија Медлаб. Од тада започиње савремена прича о љубави према грожђу и винима која и данас траје. Традиција постоји у овој причи, само овде се не мери генерацијама предака винара, већ делује на војвођански начин, достојно једне Балашевићеве баладе. Дина Стражимештеров, деда по мајци проф. др Убавића ланцима плодне бачке земље омогућио је унуку остварење животних планова, који тада нису били везани за вино.
Много година касније винар Убавић одужио се деди тако што је пенушавом вину од грашца, првом такве врсте у Србији, дао име Дина. И тако овде традиција надаље живи на неочекиван, а опет непоновљив начин – у свакој флаши и чаши пенушавца. Постоји неколико догађаја по којима се мери време у Винарији Винум. Стожерни је онај из 2007. када је подигнут сопствени засад винове лозе на виноградима на потесима Черат и Ешиковац, затим ситуација када су 2011. постали прва винарија која поседује танкове за хлађење, или када су 2015. сталну адресу пронашли у Улици Карловачког мира.
Не треба заборавити ни први велики међународни успех из 2004. када је вино ове куће Frankovka (берба 2002) на једном од најзначајнијих међународних такмичења вина у свету – Vinalis у Паризу награђена сребрном медаљом. Све што се касније дешавало био је доказ да награда није била случајност.
Основа за вина Винарије Винум је следећи сортимент грожђа[1]: грашац, совињон бели, траминац, шардоне, мускат жути, пино црни и франковка. У понуди су вина: Chardonnay, Sauvignon Blanc, Dina (пенушавац), Mustra (једино полусуво вино), Grašac Beli, Rose, Frankovka, Pinot Noir, Bermut (бели) и Bermet (црвени). То су висококвалитетна вина прављена од властитог грожђа контролисаног квалитета. Могућности за производњу вина овде су много веће од остварене производње, баш зато што што је квалитет вина, а не квантитет императив. Заслуге припадају тиму који је окупио проф. др Убавић, а који у вези са производњом вина предводи технолог Јовица Урошевић.
Вина ове куће су на листи Најбољих српских – врхунских вина са контролисаним географским пореклом – вина са љубичастом маркицом квалитета и порекла коју води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и то: Vinum Sauvignon Blanc (2012 и 2013) и Vinum Italijanski Rizling (2013).
Квалитет вина потврђују и награде међу којима су овде издвојене најзначајније добијене у последње две године: The Balkans International Wine Competition (BIWC), Sofija 2020. (злато Chardonnay 2017, сребро Pinot Noir 2017. и Rose 2019); World Wine Awards – Decanter London 2020. (сребро Pinot Noir 2017. и Frankovka 2017); Велико оцењивање вина Србије 2020. у категорији „Бела мирна вина од локалних неароматичних сорти“ (злато Grašac Beli 2018) и Велико оцењивање вина Србије 2021. у категорији „Бела мирна вина од локалних неароматичних сорти“ (сребро Grašac Beli 2019); у категорији „Бела мирна вина од интернационалних неароматичних сорти“ (велико злато Chardonnay 2018).
Винарија Винум радо прима посетоце. Елегантну дегустациону салу, која може да прими до четрдесет особа, красе слике наших познатих сликара Боре Попржана, Душка Стојановића, Бојана Кириџића, Владислава Шешлије и др. Тераса изнад дегустационе сале је рај за хедонисте.
Туристички програм који води Милена Закарић, је прилагођен потребама посетилаца и према претходном договору може да обухвата обилазак винарије, дегустацију вина уз сомелијерске натукнице, залогаје за раздвајање вина (пршута и сир), или ручак, вечеру уколико је тако договорено. За групне посете обавезна је најава три дана раније.
Радно време: понедељак и уторак 07:00-15:00, среда-недеља 10:00-18:00. За групне посете најава је обавезна.
Карловачког мира 26а, Сремски Карловци
Телефон: +381 (0)64 849 0382
E-mail: turizam@vinum.rs
Website: www.vinum.rs
Текст: Гордана Стојаковић
Фотографије: Александар Милутиновић
Туристичка организација Града Новог Сада не одговара за промену информација и услуга.
Текст постављен: јул 2021.
[1] Транскрипција назива врсте грожђа дата је према: Циндрић, Петар и Владимир Ковач (2007) „Виноградарство и вина.“ Фрушка гора. ур. Небојша Јовановић и Јелица Недић. стр. 498. Београд: Завод за уџбенике
