1) СТАРА РАТНА КОМАНДА: спратна зграда на некадашњем Парадном тргу била је седиште прве, односно старе ратне команде војног гарнизона. Саграђена је по налогу барона Хајнриха Нехема, генерала и комаданта Тврђаве (1694-1711).

2) ВОЈНА БОЛНИЦА: Данашњи комплекс Војне болнице обухвата простор и објекте Доње тврђаве, оивичене бастионима св. Терезе и св. Јосифа. Састоји се од више објеката грађених у различитим временским периодима, од краја XVII до средине двадесетих година XX века. Језгро комплекса чини барокни склоп некадашњег фрањевачког самостана, којем је временом припојена самостанска црква Св. Фрање, а затим и зграда команданта тврђаве. Поред ових објеката данашњи комплекс Војне болнице обухвата Велику касарну, Изоловани павиљон, барутни магазин Терезија, низ казамата између Нове и Испадне капије, као и зграду Старе ратне команде на Тргу владике Николаја.

2.1) ЗГРАДА КОМАНДАНТА ТВРЂАВЕ: спратни објекат једиствене барокне декорације, изграђен је у првим годинама XVIII века као резиденција команданта Тврђаве, генерала Хајнриха Нехема, чији породични грб, уз грб Срема краси прочеље објекта.

2.2) НОВА РАТНА КОМАНДА, НЕКАДА ЦРКВА СВЕТОГ ФРАЊЕ: некадашња самостанска црква изграђена почетком XVIII века у стилу барока, пренамењена је крајем века у житни магазин. У великој реконструкцији 1807-1809. године адаптирана је за потребе Славонско-сремске генералне команде. У зиду некадашње цркве до данас је сачувана камена надгобна плоча првог градитеља Тврђаве, инжењерског пуковника Михајла Вамберга (?-1703)

2.3) ВОЈНА БОЛНИЦА, НЕКАДА ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН: правоугаоне основе са унутрашњим атријумским двориштем и аркадним тремом, грађен је у барокном стилу од 1699. до 1772. године. По налогу цара Јосифа II  пренамењен је у војну болницу 1786. године.

2.4) ВЕЛИКА КАСАРНА: спратна зграда, подигнута у првој половини XVIII века под именом Нова касарна.

2.5)ИЗОЛОВАНИ ПАВИЉОН: спратна зграда, изграђена 1887. године у стилу историзма у непосредној близини Нове капије. Данас је седиште управе Војне болнице.

3) АПОТЕКА: прва апотека у Петроварадину отворена је 1765. године у Главној, данас Београдској улици, служећи првенствено у војне сврхе. Од 1802. године водио ју је апотекар Франц Шамс, родом из Чешке, који се бавио прошлошћу Петроварадина и Фрушкогорја. По његовом одласку 1817. године, апотека је више пута мењала власнике. Један од њих је био Теодор Деодато, који је сакупљао старе књиге, оружје и друге уметничке предмете. Ту су се у своје време окупљале личности од пера – песници и књижевници. Неко време се звала “Код златног орла”.

4) СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА: за потребе организовања службе Божје за војнике православне вере, адаптирана је тадашња електрична централа 1922. године, а реновирана и освећена 1926. године. Великом реконструкцијом из 1992/93. године, по пројекту архитекте Илије Протића, добила је данашњи изглед у српско-византијском стилу.

5) НОВА КАПИЈА: Изграђена је почетком друге половине XВИИИ века као главна капија Васерштата (Воденог града) у оси бедема између бастиона Св. Фрање и Св. Терезије. Спада у највеће и најлепше петроварадинске капије, изведене у барокно-класицистичком стилу. Спољна фасада према Васерштату има монументални средишњи део, у виду каменог портика са троугаоним тимпаноном, у коме се налази грб Хабзбуршке монархије. У склопу капије сачуване су аутентичне просторије страже, са два топовска отвора, као и делови механизма којим се подизао и спуштао мобилни сегмент дрвеног моста.

6) КАПИЈА ВОДЕНИХ ШАНЧЕВА: налази се у троугластом бедему – равелину, испред Нове капије. Као важан део одбрамбеног система, има поткапију и продужен степенасти зид са стражарама на обе стране, чија је функција контрола пролаза и обезбеђење са дунавске стране.

7) ВОДЕНИ ШАНЧЕВИ: изграђени су у другој половини XВИИИ века у великој реконструкцији Доње тврђаве. Јединствен троструки појас водених, замуљених и сувих шанчева саставни су део изузетно сложене анвелопе Доње тврђаве која се састоји од низа фортификацијских објеката спољне линије одбране: равелина, контрагарди, полуконтрагарди и линета.

8) КАСАРНА “ТВРЂАВА” НЕКАДА ПАВИЉОН ИЊЖЕЊЕРСКИХ ОФИЦИРА: Масивна двоспратна зграда, јединствено обликоване фасаде, изграђена је на углу улица Београдске и Назорове. Објекат је, од настанка, средином XВИИИ века, задржао аутентичну намену, те је и данас део војног комплекса у Доњој тврђави.

9) НЕКАДАШЊА ОФИЦИРСКА КАФАНА “КОД СЕДАМ ИЗБОРНИХ КНЕЖЕВА”: чувена војничка, односно официрска кафана у Подграђу, популарна је била безмало век и по. Налазила се у спратној згради на углу данашњег Трга владике Николаја и Штросмајерове улице. Престала је да ради после Првог светског рата.

10) НЕКАДАШЊА КАСАРНА ЗА СМЕШТАЈ ФОРТИФИКАЦИЈСКИХ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА: приземна занатска касарна за смештај грађевинских радника на фортификацији изграђена је почетком друге половине XВИИИ века, на Рампином путу, поред самостана Св. Јурја. Неко време у њој се налазило инфективно одељење Војне болнице. Данас је овде смештен Покрајински завод за заштиту споменика културе.

11) САМОСТАН И ЖУПНА ЦРКВА СВ. ЈУРЈА (НЕКАДАШЊИ ЈЕЗУИТСКИ САМОСТАН И ЦРКВА СВ. ЈУРЈА): Монументални објекат, састоји се од цркве и резиденције. Црква је грађена (1701-1714) у барокном стилу и посвећена Св. Јурју (Георгију). Са источне стране цркве су масивна крила самостана, правоугаоне основе с атријумским двориштем. У целости је завршена 1734. године. Од укидања језуитског реда, крајем XВИИИ века, самостан постаје резиденција са жупном црквом.

12) БАСТИОН СВ. КАРЛА ИЛИ ПРОВИЈАНТСКИ БАСТИОН: југозападни бастион Доње тврђаве, на обали Дунава носи име Св. Карла. Једном страном ослањао се на порушену Новосадску капију, другом на дунавски шанац, где се налазила Провијантска капија са пристаном за прихват лађа – шајки, где се вршио истовар намирница за опскрбу тврђаве. Изграђен је почетком друге половине XВИИИ века као шупљи бастион са низом казамата за заштиту виталних функција и објеката Тврђаве.

13) ЗГРАДА ПЕКАРЕ ИЛИ ДОЊИ ПРОВИЈАНТСКИ МАГАЗИН: импресивна једноспратница, део је важног градитељског склопа чија основна функција је била опскрба Тврђаве. Састојао се од главне провијантске зграде са пекаром, провијантског магазина и магазина за смештај кола и коња. Изграђен је у првој половини XВИИИ века у стилу барока. У главној згради масивних зидова и сводова сачувано је шест пећи за хлеб, са декоративним капама оџака, као и карактеристична штуко декорација у ентеријеру.

14) НЕКАДАШЊА БИСКУПСКА РЕЗИДЕНЦИЈА: након истеривања Турака из Петроварадина 1691. године, обновљена је Сремска бискупија, која је 1741. године пренета у Петроварадинску тврђаву. Резиденција бискупа била је смештена у пространој једноспратници на углу данашње Београдске улице и улице Лисинског. На углу зграде, изнад кордонског венца, сачуван је камени грб овалног облика сремског бискупа Ладислава Серењија (1733-1752).

15) ЦЕНТРАЛНИ ЗАТВОР СЛАВОНСКО-СРЕМСКЕ ГЕНЕРАЛНЕ КОМАНДЕ У КАЗАМАТИМА: Затвор постоји од 1769. године, а његове просторије биле су у казаматима између бастиона Св. Карла и Св. Фрање, непосредно уз Београдску капију.

16) БЕОГРАДСКА КАПИЈА: Једна од две (некад три) главне капије Доње тврђаве смештена је у куртини југоисточног бастионог фронта, између полубастиона Св. Бенедикта и бастиона Св. Фрање, на главном путу према Сремским Карловцима и Београду. Изграђена је почетком друге половине XВИИИ века у барокно-класицистичком стилу. У фортификационом смислу, штитила је прилаз Подграђу са јужне стране и била најмоћнији објекат у одбрамбеном систему Воденог града.

17) ОФИЦИРСКИ ПАВИЉОН: Двоспратна слободностојећа грађевина подигнута је у другој половини XИX века у стилу историзма, на неизграђеном простору у непосредној близини Београдске капије. Била је намењена смештају официрских породица.

18) АРСЕНАЛ ДОЊЕ ТВРЂАВЕ: Монументална грађевина Арсенала, магацина за држање оружја и ратне опреме, изграђена је у другој половини XVIII века на простору насталом након рушења старих бедема Доње тврђаве. Једноспратни објекат својом четворокрилном основом, са атријумским двориштем у средишту, заузима површину целог блока. Зграда Арсенала грађена је у духу барока, крајње сведеног обликовања, примереног специфичној намени објекта.

19) РОДНА КУЋА БАНА ЈОСИПА ЈЕЛАЧИЋА: родна кућа хрватског бана и аустријског грофа Јосипа Јелачића (1801-1859) саграђена је 1745.године. Ово је најлепша приватна грађевина у Петроварадину. Са карактеристичном високом мансардом завршеном троугаоним тимпаноном и угаоним волутама, представља јединствен пример архитектуре барока, не само у подграђу Тврђаве, већ и на ширем простору Војводине.

20) ЗГРАДА ШАЈКАШКОГ БАТАЉОНА: услед сталне опасности од Турака, царица Марија Терезија је 1763. године основала батаљон Шајкаша, састављен углавном од Срба – граничара. Њихово седиште је било у Доњој тврђави, у Главној улици, у спратној згради јединствене декорације. Изнад лучно засвођеног улаза са симетрично постављеним фигурама лавова, налазио се грб Шајкашког батаљона који се данас чува у Војвођанском музеју. У ниши на спрату налази се дрвена полихромна скулптура Богородице Имакулате са Христом.

21) ГЛАВНА МАЛТАРНИЦА: велика угаона једноспратница декоративне фасаде, у којој се, према историјским изворима наплаћивала “малтарина”, односно мостарина за прелаз преко понтонског моста. Грађена је у другој половини XВИИИ века у стилу барока. На фасади Главне улице у наглашеној ниши, налази се камена фигура Св. Антуна Падованског са Христом.

22) МАГИСТРАТ: захвата угао улица Београдске и Лисинског, и један је од најстаријих објеката у блоку, грађен у првој половини XВИИИ века. У приземљу и на спрату налазиле су се просторије градског начелника (Бургермеистер-а). У периоду од 1934. до 1942. године, ту је био смештен архив Војводине.

23) БАРУТНИ МАГАЗИНИ: У склопу Доње тврђаве налазе се три типска барутна магазина смештена у гркљану бастиона Св. Бенедикта, Св. Фрање и Св. Терезије. Грађени су почетком друге половине XВИИИ века и до данас су сачували аутентичан изглед. Састоје се од објекта барутног магазина правоугаоне основе, масивних зидова, ојачаних контрафорама, и високог заштитног зида – бедема. Испред Београдске капије, у равелину Св. Бенедикта налази се четврти барутни магазин, Јосиф. Састоји се из централног дела троугаоне основе у којем је смештен барутни магазин, ојачан заштитним зидом, и два казаматирана крила са топовским отворима усмереним ка шанцу.

1.) АРСЕНАЛ (ТОПОВЊАЧА ИЛИ МАМУЛИНА КАСАРНА) је спратна, правоугана грађевина са унутрашњим атријумом, изграђена почетком друге половине XВИИИ века у барокном стилу. Заузима централни положај на Горњој тврђави и својим масивним корпусом доминира целокупним простором. Служила је за смештај и комуникацију тешког артиљеријског оруђа, наоружања и војне опреме. У Арсеналу је смештен Музеј Града Новог Сада.

2.) ПАРАДНИ ПЛАЦ: отворени калдрмисани простор квадратног облика испред Арсенала који је, због своје прегледности и централног положаја, служио за постројавање војних јединица и друге парадне, гарнизонске и државне свечаности.

3.) ОФИЦИРСКИ ПАВИЉОН: једна од најстаријих до данас сачуваних грађевина на простору Горње тврђаве. Под именом Дупла или Лефелхолцова касарна грађена је почетком XВИИИ века у барокном стилу. Реконструисана је почетком 60-их година XX века, по пројекту архитекте Драгише Брашована, када је у приземљу формиран ресторан са великом терасом, а на спрату репрезентативни простор салона градског протокола.

4.) ТЕРАСА: испред Официрског павиљона налази се ексклузиван простор терасе са које се пружа јединствен поглед на реку Дунав и град Нови Сад.

5.) ЈЕДНОСТАВНА КАСАРНА: подигнута је у првим деценијама XВИИИ века, у барокном стилу. Данашњи изглед објекта резултат је реконструције изведене средином XX века, када је уклоњен југоисточни део објекта, који је био погођен у савезничком бомбардовању 1944. године. На порушеном делу касарне откривени су темељи бранич куле средњовековне цитаделе. На југозападној страни, у нивоу сутерена је низ просторија, адаптираних у локале за потребе старих заната и угоститељства.

6.) ДУГА КАСАРНА: Својим изразито издуженим корпусом обликује препознатљиву силуету Петоварадинске тврђаве. Изграђена је почетком друге половине XВИИИ века за потребе смештаја војске и војне администрације. У сутерену, према Дунаву биле су смештене радионице и магазини. Данас се ту налазе уметнички атељеи, а изнад је хотел “Леополд”, “Атеље 61” за израду таписерија и Метеоролошка станица.

7.) ПРОВИЈАНТСКИ МАГАЗИН И ПЕКАРА ГОРЊЕ ТВРЂАВЕ: изграђен је у првој половини XВИИИ века, као главно војно складиште за храну Горње тврђаве, са три укопане зидане хлебне пећи. Данас се ту налази уметнички атеље и кафе са ноћним клубом.

8.) ТОРАЊ СА САТОМ: подигнут је на северном бедему Горњег Лудвиговог бастиона, половином XВИИИ века, на месту претходно порушеног старог торња. Оригинални сатни механизам из XВИИИ века, у функцији је и данас. Кружни бројчаници, пречника преко три метра, постављени на све четири стране торња, јединствени су по томе што велике казаљке показују сате, а мале минуте, како би људи из Петроварадина и са дунавских лађа из велике даљине видели које је доба дана.

9.) СТЕПЕНИШТЕ ЗА ГОРЊУ ТВРЂАВУ: Ово дугачко и вијугаво камено степениште има 214 степеника и повезује Доњу и Горњу тврђаву. Некад правоцртно трасирано, покривено дрвеном конструкцијом са улазном капијом поред цркве Св. Јурја, реконструисано је средином XX века.

10.) ГОРЊИ ЛУДВИГОВ БАСТИОН: подигнут на истуреној северној тачки Петроварадинске стене. Бастион носи име војсковође Лудвига Баденског (1655–1707) који је протерао Турке из Петроварадина 1691. године. Горњи бастион је најпосећенији објекат на Тврђави, као изузетан видиковац на коме је Торањ са сатом.

11.) ДОЊИ ЛУДВИГОВ БАСТИОН И ЛУДВИГОВА КАПИЈА: Лудвигова капија подигнута је на степеништу, на улазу у потерну – тунел који пролази кроз Доњи и Горњи Лудвигов бастион. Грађена је средином XВИИИ века у барокно-класицистичком стилу, изведена у комбинацији опеке и камених квадера. Средишњи, лучно завршен отвор фланкиран је пиластрима и завршен троугаоним тимпаноном.

12.) БАСТИОН СВ. ЈОЗЕФА: назван по цару Јозефу И Хабзбуршком (1705-1711) за чије се владавине Тврђава интезивно градила. Са високих бедема бастиона контролисани су главни комуникациони правци и прилази Доњој и Горњој тврђави. У унутрашњости бастиона, поред подземних војних галерија контраминског система са пушкарницама, изграђен је казамат са топовским отворима којима је брањена Леополдова капија. Данас је у њему смештен Планетаријум.

3.) ЈЕДНОСПРАТНА КАСАРНА ИЛИ КАСАРНА ХОРНВЕРК: изграђена је половином XВИИИ века на југоисточној страни Хорнверка. Зграда је спратна, основе у облику латиничког слова л, са дужим трактом, постављеним упоредо са бедемом, који повезује бастионе Св. Карла и Св. Елизабете. Од средине 70-их година XX века зграду користи Академија уметности.

4.) ИСПАДНА КАПИЈА ВЕЛИКОГ ШАНЦА ИЛИ КАПИЈА ХОРНВЕРК: изграђена је у првим деценијама XВИИИ века у барокном стилу. Налази се на излазу из тунела – потерне, у оси југоисточног бастионог фронта Хорнверка и повезује северни плато са великим шанцем између куртине и равелина Св. Еугена.

5.) РАВЕЛИН СВ. КАТАРИНЕ: изграђен је испред источног бедема – фасе бастиона Св. Елизабете, повезан капонирима са контрагардама – заштитним фортификацијским објектима  бастиона.

6.) БАСТИОН СВ. ЕЛИЗАБЕТЕ: југоисточни бастион Хорнверка, изграђен је у првим деценијама  XVIII века.  Бедемима левог крила повезан је са фортификацијским објектима Горње тврђаве. У дубини бастиона, поред ескарпних галерија контраминског система,  укопан је и казамат са топовским отворима, усмереним према шанцу.

7.) БАСТИОН СВ. КАРЛА: југозападни бастион Хорнверка изграђен је у првим деценијама  XVIII века.  Истурени положај бастиона ојачан подземним војним галеријама контраминског система изграђеним у ескарпи и казаматираним тзв. Швапским батеријама,, смештеним испред западне фасе (бедема), обезбеђивао је пуну контролу тока Дунава и гласије, као и јужних прилаза Тврђави. У дубини бастиона смештен је и укопани казамат са топовским отворима којима је брањен главни шанац и испадна капија.

8.) РАВЕЛИН СВ. ЕУГЕНА : истурени фортификациони објекат троугаоне форме изграђен испред куртине, између бастиона Св. Карла и Св. Елизабете, ради спречавања пробијања бреша и заштите Испадне капије великог шанца.

1.) КОМУНИКАЦИОНА И КАМЕНИЧКА КАПИЈА: налазе се у бедемима левог и десног крила Хорнверка, којима је дворожни бастион повезан са фортификацијским објектима остатка комплекса, на главном колском прилазу Горњој тврђави и даље на Каменичком путу. Утврђене су у првој половини XВИИИ века, обликоване по истом моделу као отворене капије са фасадама у виду декоративно обрађених стубова.

2.) СПОМЕНИК РОДОЉУБИМА СТРЕЉАНИМ 1914. ГОДИНЕ: у шанцу левог крила Хорнверка, поред Комуникационе капије, налази се споменик Србима из Срема које је стрељала аустријска војска 1914. године као одмазду због уласка српске војске у Срем.

 

3.) ЈЕДНОСПРАТНА КАСАРНА ИЛИ КАСАРНА ХОРНВЕРК: изграђена је половином XВИИИ века на југоисточној страни Хорнверка. Зграда је спратна, основе у облику латиничког слова л, са дужим трактом, постављеним упоредо са бедемом, који повезује бастионе Св. Карла и Св. Елизабете. Од средине 70-их година XX века зграду користи Академија уметности.

4.) ИСПАДНА КАПИЈА ВЕЛИКОГ ШАНЦА ИЛИ КАПИЈА ХОРНВЕРК: изграђена је у првим деценијама XВИИИ века у барокном стилу. Налази се на излазу из тунела – потерне, у оси југоисточног бастионог фронта Хорнверка и повезује северни плато са великим шанцем између куртине и равелина Св. Еугена.

5.) РАВЕЛИН СВ. КАТАРИНЕ: изграђен је испред источног бедема – фасе бастиона Св. Елизабете, повезан капонирима са контрагардама – заштитним фортификацијским објектима бастиона.

6.) БАСТИОН СВ. ЕЛИЗАБЕТЕ: југоисточни бастион Хорнверка, изграђен је у првим деценијама XВИИИ века. Бедемима левог крила повезан је са фортификацијским објектима Горње тврђаве. У дубини бастиона, поред ескарпних галерија контраминског система, укопан је и казамат са топовским отворима, усмереним према шанцу.

7.) БАСТИОН СВ. КАРЛА: југозападни бастион Хорнверка изграђен је у првим деценијама XВИИИ века. Истурени положај бастиона ојачан подземним војним галеријама контраминског система изграђеним у ескарпи и казаматираним тзв. Швапским батеријама,, смештеним испред западне фасе (бедема), обезбеђивао је пуну контролу тока Дунава и гласије, као и јужних прилаза Тврђави. У дубини бастиона смештен је и укопани казамат са топовским отворима којима је брањен главни шанац и испадна капија.

8.) РАВЕЛИН СВ. ЕУГЕНА : истурени фортификациони објекат троугаоне форме изграђен испред куртине, између бастиона Св. Карла и Св. Елизабете, ради спречавања пробијања бреша и заштите Испадне капије великог шанца.

 

 

Тврђавски шанчеви и минска поља

Горња тврђава и Хорнверк, опасани су вишеслојним, сувоземним, оштроугаоним и пространим шанчевима, који се налазе између бастиона, равелина и контрагарда, који степенасто силазе према подножју, ширећи се до спољашњих траншеја око целе фортификације. Њихова функција у миру је маневарска, а у рату одбрамбена. Петровардинска тврђава је поред Антеверпена имала највећи мински систем на свету, укопан испод шанчева и пројектован да регулисаним експлозијама масовно уништава непријатељску војску.

Водени шанчеви

Настали су у првој половини XVIII века као истурена инсталација за заштиту Доње тврђаве, односно Воденог града. То је комплексан систем оштроугаоних масивних бедема и канала са бројним фортификационим објектима, који окружују Тврђаву према Дунаву и као вишеструки одбрамбени појас користио је ниво реке као природну препреку.