ПОДЗЕМНЕ ВОЈНЕ ГАЛЕРИЈЕ, четвороспратни комуникацијско-одбрамбени систем дужине 16 километара је јединствена атракција Петроварадинске тврђаве. Градња овог компликованог система је завршена 1783. Део сплета коридора, просторија различитих намена, борбених линија са пушкарницама и минских система у дужини од око један километар, доступан је посетиоцима уз стручно вођење Водичке службе Музеја града Новог Сада. Куриозитет овог сложеног борбено-комуникацијског система су минска поља – после Антверпена, тада највећи мински систем на свету завршен 1783. Због сигурности коју је пружала ова никад освојена Тврђава била је почетком 19. века ризница у којој су чувани злато и сребро Хабзбуршке монархије. Петроварадинска тврђава је грађена током владавине династије Хабсбург и Хабсбург-Лотарингија : Леополда I, Карла VI, Марије Терезије и Јосифа II. Петроварадинску тврђаву никад није посетила царица Марија Терезија (1740-1780) а познато је да је она за суму од 80000 форинти дала Петроварадинском шанцу статус слободног краљевског града 1. фебруара 1748. Од тада се насеље зове Нови Сад, Neoplanta, Újvidék ili Neusatz. Њен син, Јосиф II (1780-1790) посетио је Петроварадинску Тврђаву четири пута.
