Милица (1854‒1881) и Анка (1855‒1923) Нинковић су прве активне социјалисткиње рођене су у Новом Саду у породици Петра Нинковића, професора и управника Српске новосадске гимназије. Школовале су се у Новом Саду и на Унивезитету у Цириху где су студирале педагошке науке у периоду 1872-1874.
По завршетку студија сестре Нинковић су отишле у Крагујевац где су биле активне социјалисткиње, сараднице “Старог ослобођења” и “Уједињења”. Милица Нинковић је са руског на српски језик превела: Историју једног злочина (Виктор Иго), Једну јунакињу из француске револуције (Франсоа Ноел Бабеф), а дело Светозара Марковића, Србија на истоку са српског на руски језик. Милица и Анка Нинковић су за лист “Уједињење” превеле и приредиле фељтон под називом “Робер Овен и његови покушаји друштвених реформи”. Због политичког ангажмана сестара Нинковић су умало биле протеране из Кнежевине Србије.
Оне су то избегле тако што су се удале за истомишљенике, Милица за Перу Тодоровића, а Анка за Срету Анђелковића. Милица Нинковић је умрла од туберкулозе у 27. години а Анка је после многих животних губитака отишла у Швајцарску где се прикључила теозофском покрету Роберта Штајнера. По повратку у Србију Анка је радила као управница и васпитачица Дома ученица у Београду, где је и умрла.
Ауторка текста и ауторска права Г. Стојаковић “Знамените жене Новог Сада.”
Портрети знаменитих жена: Мирјана Исаков
