Др Ана Цимер / G. Czimmer Anna (1906‒1967) је рођена у Араду у Трансилванији. Пре II светског рата, као лекарка радила је у Сегедину као асистенткиња Алберта Сентђерђија (Albert Szent-Györgyi), проналазача Ц витамина и добитника Нобелове награде за медицину 1937.године.
У том периоду објављивала је научне радове у стручним часописима, али је исто тако проучавала и сакупљала податке о народном лечењу. Нови Сад постаје њен дом први пут 1943, а затим и одмах после ослобођења када започиње лекарску каријеру прво у болници на Венцу, а затим и Диспанзеру за плућне болести у Мајевичкој улици, где је била на челу Бактериолошког одељења.
О њеном приватном животу се мало зна. Била је удовица др Грес Беле (Gresz Béla). Др Ана Цимер је познавала румунску књижевност, а значајан је и њен преводилачки рад. Са француског је превела новеле Марсела Емеа и Малог принца Сент-Егзиперија. У Новом Саду је научила српски језик тако да је могла да прати савремену књижевну продукцију на мађарском, румунском и српском језику.
Своје књижевне и радове из етнологије објављивала у часописима: “Lumina”, “Híd”, омладинским часописима, а познат је био и “књижевни салон” у њеном стану кроз који су лично или кроз преписку прошле многе значајне личности мађарске књижевности. Болесна и усамљена умрла је у 61. години. Сахрањена је на новосадском Католичком гробљу под именом Gresz Belané.
Ауторка текста и ауторска права Г. Стојаковић “Знамените жене Новог Сада.”
Портрети знаменитих жена: Мирјана Исаков
