Беочин – Черевић – Баноштор
Јужни обод новосадског туристичког подручја чине северни огранци Фрушкогорја који се питомо спуштају ка Дунаву. Историја је забележила да су се на овом простору смењивали и живели заједно многи народи стварајући наслеђе велике културне вредности. Једна од цивилизацијских тековина која припада бројним народима који су живели на Фрушкој гори је виноградарство. Вино се овде масовно производи и слави више од два миленијума. Данас готово сваки кутак Фрушке горе има површине под виноградима, а вина која се овде праве одишу снагом поднебља. Савремени сортимент[1] за производњу белих фрушкогорских вина чине: талијански ризлинг, шардоне, жупљанка, совињон, траминац затим неопланта, сила, рајнски ризлинг, и др, а за црвена вина: мерло, пробус, франковка, португизер, каберне совињон, каберне фран, пино црвени и др.
Вински пут који на сремској страни прати ток Дунава на потесу Нови Сад-Беочин-Черевић-Баноштор је мотивима изузетно садржајан. Такође овде постоји двадесетак винарија и винских подрума, међу којима су: Винарија Прекогачић, Винарија Бело Брдо, Вински подрум Жабић, Винарија Веркат, Подрум Ачански, Фрушкогорски виногради, Винарија Шијачки, Винарија Винариум, Академиа Моделе, Подрум Стојковић, Винарија Виногради Урошевић и др. У обиласку овог блага, које може трајати више дана, поред Новог Сада можете изабрати Врдник као почетну или крајњу позицију, јер ћете тиме спојити винске и термалне ужитке. Али, то може бити и Еко-Етно клуб у Черевићу, Хотел ЦЕПТОР – Андревље, Ресторан са преноћиштем Атос – Корушка или неки други смештај у окружењу. Врдник за ту важну позицију квалификује то што се ради о познатом бањском месту у средишту Националног парка Фрушка гора идеалном месту за дужи одмор и полазиште ка винским центрима и многим атрактивностима Фрушке горе. Отворени и затворени базени Бање Врдник, због лековитих својстава термоминералне воде добро су позната места за рекреацију, одмор и лечење. У понуди су хотелски капацитети, луксузни комплекс Фрушке Терме са базенима, спа и велнес центром. Понуда приватног смештаја на читавом подручју је многоврсна, а посетиоцима су на располагању стазе здравља за дужу или краћу шетњу до познатих фрушкогорских места и излетишта.
Беочин
Винари беочинског краја баштине дугу традицију добрих фрушкогорских винара и подрумара, нарочито ону насталу и развијану на манастирским поседима где се због обилатог и квалитетног рода у време владавине Османлија плаћао велики порез, како на вино тако и на сваку корпу убраног грожђа. Глас о квалитету фрушкогорских вина допринео је да се у 16. веку оно извозило у Чешку и Пољску. После искушења која је донела филоксера крајем 19. века виногради су се полако обнављали, али на новој подлози уз коришћење нових врста лозе. Последњих деценија вина многобројних фрушкогорских винарија све редовније постају избор љубитеља вина, а вински походи на Фрушку гору искуства која се дуго памте.
Беочин је подунавско насеље, данас општинско средиште у чијој је близини, у долини Козарског потока, првобитно изграђено фрушкогорско село Беочин. Када су у његовој околини откривене наслаге квалитетног лапорца изграђена је фабрика цемента, а са њом и фабричко насеље тако да је читаво насеље постало двојно. Старо насеље, у близини манастира, названо је Беочин Село, а ново Фабрика, да би порастом становништва преименовано у Беочин Град. Данас је то јединствено насеље – Беочин.
Не треба пропустити да посетите Винарију Прекогачић и Српски православни манастир Беочин. Као и код других фрушкогорских манастира историја и предање су и у овом случају помешани у једну узбудљиву причу. Ипак, први писани подаци о манастиру Беочин су из 16. века.
Љубитељи пешачења могу изабрати једну од стаза Фрушкогорског маратона Беочин – Бранковац (3км) или Манастир Беочин – Црвени чот (3,7км). Између Беочина и Футога саобраћа скела која преко Дунава превози пешаке, бициклисте и аутомобиле. Са беочинске стране скела пристаје код ресторана Караш.
Манастир Беочин www.eparhija-sremska.rs/manastiri/beocin
Ресторан Караш, Насеље Дунав бб www.restorankarasbeocin.rs
Черевић
Черевићки винари и винарије су један од драгуља Фрушкогорја. Насеље није велико тако да можете одлучити да пробате добар део винске понуде, а затим доживите искуство боравка у етно домаћинству у самом месту или оно које пружа хотел на излетишту – Андревље.
Черевић је старо насеље изграђено на месту где се черевићки поток улива у Дунав. Током археолошких истраживања овде су нађени остаци римског гробља и опеке са знаком VI римске легије. На то данас подсећа један надгробни споменик из тог периода који се налази у зиду месне католичке цркве. Историја затим бележи да су насеље разориле Османлије, а да је за време владавине Аустрије село Черевић било познато по виноградарству. Немојте пропустити да посетите Винарију Бело Брдо, Вински подрум Жабић, Винарију Веркат и две маркантне цркве, Св. Јосипа и Св. Саве, обе из 18. века. Ту је и Завичајни музеј Черевића који чува легате сликара Миленка Шербана, вајара Јована Солдатовића и заоставштину песника Јована Грчића Миленка. За љубитеље природе биће интересантна шетња до 4 км удаљеног излетишта Тестера или 5км удаљеног излетишта Андревље где се налази хотелско-конгресни центар ЦЕПТОР. Обележене пешачке стазе су Тестера – Црвени чот (6 км) и Стаза здравља Андревље (12 км).
Еко-Етно клуб Черевић, Хероја Раше 42
Хотелско-конгресни центар ЦЕПТОР, Потес Андревље, Черевић
Завичајни музеј Черевића, Јована Грчића Миленка 4
Баноштор
Баноштор вас не може разочарати. То је насеље винара, винских подрума и добрих прича које можете чути током дегустације и куповине вина. Не може се занемарити и податак да је у Баноштору све више кћерки из винарских породица које воде породичне винарије, али и жена које као енолози и виноградари учествују у афирмацији баношторских вина. Успону баношторских вина на винској мапи Србије доприноси десетак винарија од којих су многе породични подухвати. Вина има у изобиљу, кажу хиљаду литара по становнику годишње. Ако дођете на Баношторске дане грожђа (крај августа-почетак септембра) можете упознати вина многих баношторских винарија на једном месту и тиме избећи проблем одлучивања у коју винарију најпре доћи.
У време владавине Римљана на месту где је данас Баноштор постојала је тврђава која је прво била позната као Малата, а касније Бононија. Трагови ове тврђаве и данас постоје у близини православне цркве. У насељу је за време римске управе било и важно пристаниште на Дунаву где су се на путу за тада једну од престоница Римског царства, Сирмијум, искрцали императори Јулијан и Грацијан. За време владавине Турака Баноштор, као одбрамбена утврда, губи значај.
И данас се овде налази скелски прелаз ка Бегечу те многи посетиоци користе ту могућност да посете Чарду код Браше или ону на Бегечкој јами или, уз најаву, организују ручак на Цвејином салашу. Многи ће обићи и Мајкину радионицу где се могу купити сувенири и традиционални вез. Ипак, тако старо насеље као што је Баноштор не може се разумети без материјализованих доказа о континуитету живљења о чему сведоче Црква Св. Георгија изграђена у доба Велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем и руине Цркве Св. Рудолфа из 1913. У баношторске знаменитости убрајају се и винарије: Подрум Ачански, Фрушкогорски виногради, Винарија Шијачки, Винарија Винариум, Академиа Моделе, Подрум Стојковић, Виногради Винарија Урошевић и др.
Чарда код Браше
Чарда на Бегечкој јами
Цвејин салаш
Мајкина радионица
Текст: Гордана Стојаковић
Фотографије: Александар Милутиновић
Туристичка организација Града Новог Сада не одговара за промену информација и услуга.
Текст постављен: јун 2021.
1 Сортимент грожђа као и транскрипција назива дати су према Циндрић, Петар и Владимир Ковач (2007) „Виноградарство и вина.“ Фрушка гора. ур. Небојша Јовановић и Јелица Недић. стр. 498. Београд: Завод за уџбенике.