Куд год да кренете из Новог Сада да ли према Футогу и Бегечу, да ли према Ковиљу, или ка Фрушкој гори, свуда ћете наићи на издвојене светове настале на породичним имањима која подразумевају кућу, окућницу, често позамашни комад земље, понекад и шуме. То су салаши – места под сунцем која чувају сећање на живот у равници прошлих времена, ако никако друкчије онда кроз причу и породичне фотографије.
На салашима гости одахну, као да их салашарска земља по којој ходају и леже (успут мазећи домаћинове мачке и псе) успори. Кокошке, гуске, покоја морка и наравно коњи, све има своје место на салашу. Ту се и ручак очекује свечано, а он стиже врућ тек скинут са ватре – супа сос, месо и остало, сервира се како долиукује, једе празнично полако. Подне стиже као звук звона сеоске цркве који ветар донесе, зоре и вечери се препознају по раду у башти, на њиви и око салашарских животиња.
Салаши су тачке у космосу где је могуће да, док ходате боси по дворишној трави, повратите прекинути ток виталне енергије. Овоме треба додати и задовољство које можете баштинити после салашарског ручка, или сна у гостинској соби, можда и на каучу постављеном у конку (гонку). Постоје и салаши који су задржали естетику некадашњих имања на којима су настали, али су сасвим прилагођени потребама савремене тражње. За шта год да се одлучите биће то избор по вашој мери.
Новосадско туристичко подручје је препознатљиво по понуди салаша размештених у ободним деловима градског предела. Ченејски салаши, лединачка сеоска домаћинства, ковиљски и бегечки традиционални гастрономски ужици дуж Еуровело трасе данас су јединствени туристички производи који превазилазе сегмент додатних садржаја новосадског туристичког производа.
