ИЗ ЛИЧНОГ УГЛА: Тихана Путин, аналитичарка за промоцију туристичке понуде, Туристичка организација Града Новог Сада
У туризму сте дуже од 20 година. Пре Туристичке организације Града Новог Сада радили сте и у туристичким агенцијама и издавачкој кући, бавећи се промоцијом, маркетингом и продајом. У којој мери се разликује рад у ТОНС-у у односу на остале фирме?
– Моји први контакти са пословним светом, били су још почетком 90-их када сам као ђак, учећи код куће, била и секретарица свом оцу, који је имао приватан бизнис, и кад год је био на путу, ја сам му остављала поруке (јер то није било време мобилних телефона). Природно, из таквог окружења, желела сам одмах по завршетку средње школе и током студија да, осим стицања теоријског знања, паралелно радим. Мој први посао био је у туристичкој агенцији „Компас“, где због обима посла радно време почетком 2000-тих није било од 8.00 до 15.00, већ од 6.00 до после 16.00. Суштина је да, када се навикнете да живите посао, онда не делите много пословни део дана од приватног, већ Вам се све то некако прожима, и сасвим је природно да уколико осетите да није довољно времена да нешто завршите у радно време, да ћете доћи раније или отићи касније са посла. И није послодавац тај који вам то диктира, већ начин на који радите свој посао. Све је у доброј организацији, посвећености и љубави или страсти према послу. Ако тога нема, заиста, мислим да је непотребно да причамо о резултатима. Чињеница је да се за посао у јавном сектору често сматра да није потребна ниједна од ових предиспозиција, особина, али ако је човек такав, не можете мењати човека, само га пустите да ради и доприноси. Ми смо у Туристичкој организацији имали такав складан тим и нас неколико је знало да у вечерњим часовима, када се цео свет око нас умири, седнемо и радимо, па чак и да се чујемо увече, како бисмо за наредни дан поделили неке идеје. Нико то од нас није тражио, једноставно, тако нам је било лакше да функционишемо (смех) .
Колико је комплексна промоција једне дестинације као што је Нови Сад и шта она у ствари подразумева? Да ли може та врста посла да се обавља без уношења личних емоција и љубави према граду?
– Како сам у претходном делу напоменула, три кључне компоненте којима сам се водила кроз сваки посао, а посебно кроз рад на промоцији дестинације је немогућ без добре организације, посвећености, љубави или страсти према послу. Посао портпарола, који има задатак да изнесе све оно што је на нивоу сектора развоја учињено, јесте да прати и стратегију развоја града у другим сегментима које су везане за туризам (инфраструктура, бициклизам, развој града, угоститељски сектор, ноћни живот, рад културних институција, сарадња са колегама из других туристичких организација, праћење тражње и то према различитим тржиштима (домаћи, регионални, инострани)), потом праћење иницијатива, жеља и потреба представника привреде и много тога још. Још важније, битно је да портпарол лично познаје људе из свих тих сегмената и да пренесе прави утисак и реч коју добија са тржишта. Признајем и то, да нигде није објављена књига која нас обучава како да се кроз тај посао ради на промоцији туристичке дестинације, а чињеница, да сам све радила према личном осећају и нагону, да посао буде све боље и боље урађен, само је довео до резултата. Једном ћу сигурно објавити и књигу на ову тему, јер сматрам да свима може бити од користи. (смех) На то морам да додам да се ни новинари не образују на факултету о теми туризма, те је моја жеља да им у том сегменту приближим тему, учиним је упечатљивом, заинтригирам публику и пратиоце. Сарадња са новинарима је од кључне важности, јер ако немате обострано задовољство у сарадњи, све је пало у воду. Ја сам са већином новинара постала и пријатељ и веома смо лако нашли начин да једни другима изађемо у сусрет, макар се и у недељу увече договарали и дописивили око неких тема. То опет говори у прилог чињеници да овај посао нема радно време. Дакле, овде није важно пласирати вест, него је приближити онима који ће ту вест читати или слушати. Дешавало ми се да ме на каси или на улици заустављају мени непознати људи и коментаришу како успешан посао водимо ми из ТОНС-а, да се примећује да све што радимо има резултат у граду кроз већи број странаца, њихово дуже задржавање и наравно, самим тим, већу потрошњу. Успех је када вас људи из других бранши бодре и хвале ваше резултате (апотекари, лекари, адвокати,..). Не смемо заборавити да се туризам у Србију вратио кроз ЕXIT почетком 2000-их, али је било важно туристе задржати, проширити сегмент туристичке тражње и тржишта и представити им све видове туризма, којима Нови Сад располаже. Ту је, не само фестивалска, већ богата културна, спортска, омладинска, сениорска, породична, пословна понуда града. Посао портпарола и промоције туристичке дестинације је веома сложен, комплексан, интересантан, увек у стању промене, садржајан и никада досадан.
Дугогодишњи рад на промоцији и сарадња с медијима донели су Вам бројне занимљиве, шаљиве, али и стресне ситуације? Шта је у том смислу на Вас оставило највећи утисак?
– Било је свега, од устајања у 5.00 ч за укључење уживо, преко тога да имамо у гостима новинаре из више земаља, при чему сваког од њих занима нешто посебно и другачије, до пројекта омладинског сајма туризма „Youth Fair“ који смо годинама партнерски радили са ЕXIT-ом и другим сарадницима. Уочи тога се није спавало, сећам се интервјуа у 2.00 ч после поноћи са Дарком Рундеком, док сам у том тренутку у трећем месецу трудноће. У већини тих ситуација, емоције су ишле редоследом: узбуђење, страх од неизвесности и непознатог, смех, па сузе (радоснице и оне друге), а уз све то ви се у посао уносите цели. То значи да тај посао носите кући код мужа, деце, пријатеља, родитеља и све то није лако носити, опет се враћам на то да је за овај посао потребно имати љубави, страсти, добре организације и посвећености. Не могу заборавити тражење интервјуа од Ђорђа Балашевића за кинески CCTV, вијања у поноћ представника ЕXIT-а по фестивалу, да би дали изјаву за поједине британске медије, али од свега можда тренутак који најбоље описује овај посао је из 2019. године. Пети дан у време одржавања EXIT-а са мном су по цео дан били новинари из Грчке, Мађарске, Кине, Француске, Немачке, заједно са руском делегацијом. Свима удовољити, да се осећају важним и да добију своју причу по коју су дошли, било је могуће једино уз савршену организацију. У том периоду и док спавате, будите се са идејом како нешто још боље да урадите. Последњег дана, у недељу, повела сам своје двоје деце од 3 и 4 године на заједничко дружење са гостима на Салашу 137, јер ме нису виделе пет дана. Док дајем изјаве, помажем новинарима да дотерају своје утиске и приче из Новог Сада, а моја деца се играју на салашу крај нас и сви заједно „радимо“ на промоцији дестинације, јер и новинари су родитељи. Од моје деце добијају информације, како да се деца проведу у граду, док се родитељи забављају на фестивалу.
Да ли се живећи у другој држави и даље (под)свесно бавите промоцијом Новог Сада?
– Град Нови Сад је у срцу, као мој вољени родни град у којем сам живела преко 40 година. Дакле, то је она љубав помало безгранична, знате му мане, обожавате му врлине, радујете му се приликом сваког повратка и знајући велики број људи, мене радује да ниједан пролазак градом не прође без неформалног поздрава, ћаскања, шале и досетки. Нови Сад је град у којем у разговор улазим без: „Ћао! Како си?“, само се склизне у разговор. Волим ту непосредност, ја је живим. Зато, Нови Сад чак и у другој земљи, када год имам прилику представљам као „must see” дестинацију и даље водећи рачуна о потребама и жељама туриста.
Разговарала: Маја Гузијан
