Када је трговац Никола Танурџић, пошто је претходно постигао изузетне пословне успехе, решио да у самом центру града изгради палату по којој ће га град памтити, у томе је и успео, јер је та палата постала доминантан архитектонски мотив средишта старог Новог Сада.
За откуп земљишта на коме се налазила кућа са пивницом „Минхен“ владала је велика конкуренција пословних људи. Никола Танурџић је својом понудом од тадашњих 4 милиона динара обесхрабрио све конкуренте, купио земљиште, порушио објекте и почео са градњом нове палате, коју је као неко чудо пратио читав град. Одлучено је да се зидање спроведе према пројекту Ђорђа Табаковића, са којим је Танурџић у тим данима, реално свестан величине пројекта, обишао неколико европских престоница како би се упознали са најсавременијим градитељским достигнућима.
У палату је, после добијене употребне дозволе, усељено 14 локала, 36 комфорних станова, као и у то време најсавременије опремљен биоскоп „Рекс“. Најатрактивнији је свакако био стан на углу првог спрата, површине 300 м2, посебно пројектован за породицу Танурџић. Такође, у највећи угаони локал у приземљу, премештена је из Пашићеве улице и трговина „Силесија“ у којој власник Никола Танурџић и стекао основу за свој велики капитал.
Пред сам Други светски рат 1939.године, Никола Танурџић је одлучио да своје градитељске амбиције заокружи и изградњом савременог хотела „ Рекс“, такође по Табаковићевом пројекту. Доградња је трајала до 1941. године, а спроведена је уз страну палате која је окренута ка улици Илије Огњановића.
Услед нараслих потреба града за додатним туристичким смештајима, дошло је 1981. године до још једне доградње уз некадашњу палату Николе Танурџића (национализоване 1949.године). Наиме, те године је простор хотела “Путник“ проширен по веома успелом пројекту новосадског архитекте Милана Марића.
Извор : Станчић, Д. , Нови Сад од куће до куће 2, студио Бечкерек, Нови Сад, 2017.
