Увек ме снужди помисао да се недовољно афирмише знање о Сирмијуму (Сирмиум), урбаној метрополи са почетка нове ере – једној од четири престонице Римског царства, где су походе спремали Трајан, Марко Аурелије, Клаудије ИИ и Диоклецијан, боравили Константин Велики, Теодосије И и и рођени Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимилијан. Значај који је Сирмијум имао у ИВ веку н.е, у зениту развоја, описао је римски писац Марцелин назвавши га славном и многољудном мајком гадова. Метропола која је у античко време имала царску палата, мноштво раскошних вила, велелепне јавне палате, храмове, јавна купатила, хиподром, занатско-трговачку четврт, ковницу новца… данас спава узидана у темеље Сремске Митровице. Чињеница да се у нашем дворишту налазе остаци града који у историјском, археолошком и надасве цивилизацијском смислу припада светској баштини повод је да предложим узбудљиво путовање у прве векове нове ере у Сирмијум/Сремску Митровицу.
Део раскошног блага Сирмијума данас се може наслутити посетом Археолошком локалитету Царска палата (са хиподромом), где фасцинира грандиозност комплекса и лепота мозаика, фрагмента фресака… У Музеју Срема се чувају изузетне музеалије међу којима су: златници Константина Великог, сунчани сат од мермера са представама Атласа и Херкула, стеле, мноштво саркофага, жртвеника и ранохришћанских надгробних плоча, златна аварска гарнитура из ВИИ века, многоброни примерци керамике италског и германског порекла, предмети од стакла сакралног и профаног карактера, накит и др. Ту треба додати да античко-византијска нумизматичка збирка Музеја Срема броји преко 30.000 предмета.
Пространо археолошко налазиште на отвореном налази се на Житном тргу. Ради се о остацима трговачко-занатске четврти Сирмијума. У близини је и стара српска православна Црква Св. Стефана (између Занатлијске улице и реке Саве), коју свакако треба посетити. Храм, који обликом подсећа на цркве-брвнаре, вероватно је саграђен у периоду крај XВИ – почетак XВИИ века. Први писани подаци о цркви су из 1729. Иконостас из 1775. је радио Теодор Димитријевић Крачун, а резба иконостаса, рад македонских мајстора, носи утицај итаијанског барока. Храм представља споменик културе од изузетног значаја.
Сремска Митровица је данас пулсирајуће средиште Срема, град који баштини римско наслеђе, делиће историје раног хрићанства, барокно наслеђе Аустрије материјализовано у неколиким маркантним јавним зградама, претежно војних функција и усуде савремене историје међу које треба поменути Спомен гробље из периода НОБ-а. Слојеви цивилизација који су овде ускладиштени су подлога из које треба градити и креирати са циљем да Сремска Митровица постане оно што заслужује – један од најузбудљивијих градова овог дела Европе.
Информације за туристе:
Нови Сад- Сремска Митровица 60км
Археолошки локалитет Царска палата, Пиварска 2 http://www.carskapalata.rs/
Музеј Срема, Вука Караџића 3 https://muzejsrema.com/contact-us/
Остале информације о туристичкој понуди http://tosmomi.rs/turisticka-ponuda
Текст: Гордана Стојаковић
Туристичка организација Града Новог Сада
Фотографије: Туристичка организација града Сремска Митровица
