Још од краја седамнаестог века и прапочетка урбанизације града, Главни трг, данашњи Трг слободе, је био престижна и скупа локација. На тргу, на којем средином осамнаестог века већ постоји римокатоличка црква Имена Маријиног, су се сусретала и два значајна саобраћајна правца – Главна улица и Футошка улица. Куће које су се тада налазиле у околини, имале су правоугаоне основе и нису биле додирне, већ су изгледа и даље биле руралног типа.
На углу, знатно касније трасиране данашње Његошеве улице, породица Дедински је изградила луксузну кућу за коју је пројекат израдио, данас заборављени, Јозеф Дивишовски. Ова кућа је постојала све до 1907. године, када је одлучено да се на њеном месту изгради палата Штедионице.
Палата је изграђена према пројекту будимпештанског аритекте Баумхорна који је завршио Високу техничку школу у Бечу. Баумхорн је био веома плодан архитекта, који је поред великог броја кућа и палата, пројектовао и многобројне синагоге широм тадашње Аустро-угарске монархије, укључујући ту и новосадску синагогу.
Сама палата је изграђена у већ солидно урбанизованом окружењу, јер се са јужне стране додиривала са репрезентативним хотелом „Мајер“ , док се са северне стране сусретала са старијом квалитетном двоспратницом на чијем ће месту касније бити изграђена палата „Гвоздени човек“.
Палата је изграђена на релативну уској и веома дугачкој парцели. Ка тргу је постављено главно прочеље, са богато орнаментисаним главним улазом, смештеним у сам леви угао главне фасаде.
У палати, која је имала финасијску намену, једно време је био смештен и Филозофски факултет. Осамдесетих година прошлог века, палати је враћена првобитна намена и постаје седиште Војвођанске банке.
Извор : Станчић, Д. , Нови Сад од куће до куће 2, студио Бечкерек, Нови Сад, 2017.
