Данашња палата Музеја Војводине, са зградом Архива Војводине, представљао је један од најкомплекснијих градитељских подухвата, на прелазу из деветнаестог у двадесети век.
Припремни послови за овај градитељски подухват почели су 1892. године, када је од градског Магистрата затражено да уступи простор за изградњу зграде суда и затвора. Иако је начелно постојала добра воља да се уступи земљиште уз тадашњу популарну Променаду (градско шеталиште) одобрење за градњу је пристигло тек 1898. године и то од стране “ Његовог царског височанства“ . Ускоро су разрешени сви правни спорови, а пре почетка градње на овој локацији морала је бити срушена, тада позната новосадска кафана „Код енглеске краљице“ .
Архитекта зграде суда и затвора био је Ђула Вагнер, будимпештански архитекта, док су извођачи радова били Јанош Шоман и Имре Кицвегер, тада активна имена новосадског градитељства.
Укупна површина објеката је око 9000 м2. Објекти су грађени монументално, а имају разуђену и неправилну правоугаону основу затвореног блока, унутра кога су формирана два атријумска дворишта. Судска палата је увучена са уличне регулације како би се формирао дворишни простор који је од улице омеђен складном оградом.
Шездесетих година 20. века, палата Суда је додељена Музеју Војводине, а 1976. су почели радови на адаптацији палате за специфичну музеолошку делатност. Зграда затвора је прво темељно обновљена, по идеји архитекте Ђорђа Грбића, а потом је у њу усељен Архив Војводине који се до тада налазио у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима.
Извор : Станчић, Д. , Нови Сад од куће до куће 2, студио Бечкерек, Нови Сад, 2017.
