Прелепо сецесијско здање, које је изграђено 1908. године, добило је име по власнику Јожефу Менрату, чија је породица на овом месту (данашња улица краља Александра бр. 14) деценијама држала продавницу намештаја. Ова палата спада у сам врх сецесијског стила који је настао код нас. Велики трговац је због обезбеђења пространог габарита за нову градњу морао, уз плац на коме се налазила његова стара кућа, да откупи и суседни плац на коме се налазила кућа Вилхелма Вајса.
Пројекат за ову палатау је израдио Липот Баумхорн, који је у првој деценији двадесетог века остварио у Новом Саду запажен опус, и по броју изведених дела и по њиховим стилско-архитектонским вредностима. Менратова палата, поред комплекса синагоге, палате Војвођанске банке и палате на тргу Марије Трандафил, је по стилу класичан пример сецесијког стила.
Палата је двоспратна и правилне основе ћириличног слова „Ш“ , са два једнака дворишна крила и нешто краћим средњим, у које је смештен степенишни простор. Уз истовремено изграђени спратни дворишни објекат, чији се зидови додирују са зидовима главног објекта-палате, формирано је затворено градитељско здање са двориштем атријумског типа у средишту палате. У примени стила постигнута је доследност, али вођено је рачуна о хијерархијској важности. Тако је, из разумљивих разлога, оно најупечатљивије заступљено на главној уличној фасади. Маштовито обликованим еркерима, балконима и прозорским отворима, распоредом ових архитектонских елемената у ритму увучених и избачених маса, уз декоративну пластику, постигнут је готово скулптурални ефекат.
Током 1948.године, у палату, односно у њен дворишни део усељена је штампарија Агитпропа, а изведени су радови који знатно изменили изглед овог дела палате. Током времена, вршени су додатни радови на објекту, који су изменили изглед атријумског дворишта.
Након формирања данашњег Булевара Михајла Пупина, атрактивна Менратова палата нашла се на „крају низа кућа“ , сада и формално лежи на колосеку Булевара.
