Манастирска црква посвећена је Ваведењу Богородице (4. децембар)
Не зна се поуздано када је изграђена Горња црква у Сремским Kарловцима. Археолошка истраживања показују да храм потиче из 16. века, из времена пре османлијског освајања Срема, те да се по начину градње може повезати са сремским Бранковићима. Постоје истраживачи који сматрају да је Горња црква утемељена као манастирски храм крајем 17. века. Писани податак о храму је са почетка 18. века. Зна се и да је оштећен после Петроварадинске битке 1716. и да је убрзо обновљен.
Горња црква је реконструисана и дограђивана у више наврата током 18. и 19. века. Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента био је заслужан за њену обнову у првој половини 18. века, када је уз храм обновљен звоник, о чему сведочи плоча на његовој западној страни. Веће обнове храма рађене су и током 19. и почетком 20. века, а последњу у том периоду је организовао и финансирао патријарх Георгије Бранковић. У цркви се налази крипта српских патријарха изграђена 1905, у којој су сахрањени српски патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић. У порти се налазе гробна места знаменитих архијереја, свештеника и грађана Сремских Kарловаца. Реконструкција и обнова Горње цркве, која је 2016. проглашена манастиром, започета је крајем 20. века, а у оквиру ње је изграђен и манастирски конак.
Барокни иконостас цркве рад је Димитрија Бачевића из друге половине 18. века. Зидне слике и позлату урадио је Георгије Бакаловић у трећој деценији 19. века, али су зидне слике сачуване у траговима. На улазној капији манастирског дворишта налазила се фреска Ваведење Богородице која данас не постоји.
Горња црква је била метох Манастира Хиландар ‒ у њој су се припремали монаси за одлазак у славни српски манастир у Грчкој. Овде се чува честица моштију Св. Нектарија Егинског и риза Св. Петке. Поред вредних црквених књига из 18. и 19. века, храм је поседовао и златоткане одежде, дар кнегиње Љубице Обреновић, које се сада налазе у Ризници Српске православне цркве у Сремским Kарловцима. Црква је имала четири целивајуће иконе, рад Теодора Kрачуна из друге половине 18. века. Једна од Kрачунових икона са приказом Богородице са женама често је на међународним изложбама представљала једно од најзначајнијих достигнућа барокне уметности Kарловачке митрополије.
У манастиру се, поред Ваведења Богородице, празнују и Света Петка, Пренос моштију Св. Николе и Св. Нектарије.
Распоред литургија: недељом и црквеним празником у 9.00, суботом и радним данима у 7.00, вечерња богослужења су у 18.00.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Пристојно облачење се подразумева. Групне посете је потребно најавити дан-два раније. Тел: +381 (0) 63 170 3919.
