Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Христовом (40. дан после Васкрса)
Не постоје прецизни подаци о оснивању овог манастира. Постоји податак у минеју (литургијска књига у православним црквама) из 1589, сачуваном у манастиру Шишатовац, који сведочи о његовом постојању. Према историјским изворима, зна се да је постојао средином 16. века и то као манастир посвећен Св. Јовану. После Велике сеобе Срба (1690), овде долазе монаси моравске Раванице, задужбине кнеза Лазара Хребељановића, носећи његове мошти. Њиховим доласком из Сентандреје, где су се у сеоби првобитно сместили, црква се обнавља, успоставља се ново посвећење – Вазнесење Христово, исто оно које је имала и задужбина кнеза Лазара. Успоставља се и ново име – Манастир Врдник (или Сремска) Раваница.
Почетком 19. века, за време митрополита Стефана Стратимировића, изграђена је нова црква према пројекту Kосте Змијановића и захваљујући труду градитеља Kорнелија Србина. Барокни, вишеспратни звоник изнад припрате (која има и хорску галерију) подигнут је у исто време. Нови, пространи конаци од камена зидани су и обнављани сукцесивно, захваљујући прилозима богатих грађана и јерарха све до краја 18. и почетка 19. века. За време Другог светског рата манастир је опљачкан, а многи рукописи, књиге и повеље из богате ризнице су однети или уништени. Ту се, између осталог, налазила и „Повеља кнеза Лазара моравској Раваници“ (1381), затим Јефимијина „Похвала кнезу Лазару“ (почетак 15. века) која се данас чува у Музеју Српске православне цркве у Београду.
Kапеле Преноса моштију Св. Саве (у конаку), Свете Петке (на извору) и Св. цара Kонстантина и царице Јелене (иза манастира) новијег су датума. У манастирској башти се налази биста песникиње и фолклористкиње Милице Стојадиновић Српкиње (1828–1878) коју је, 1912. године, подигао Одбор српских девојака из Ирига.
Средином 18. века, Станоје Поповић је осликао иконостас у страрој цркви. Израда иконостаса и зидног сликарства за нову цркву из 19. века поверена је Димитрију Аврамовићу, академском сликару, мајстору прелазног стила блиског бечком назаренском стилу и раном романтизму који је, по уговору, завршио посао за три године. Резбарски радови на иконостасу рад су Марка Вујатовића, а позлата је рад Петра Чортановића. Иконостас плени лепотом и монументалношћу, а поседује и једну особеност, ретку у православној иконографији у којој се тачно зна редослед икона, а то је да се међу престоним иконама налазе Срби светитељи: Св. кнез Лазар и Св. Сава. Зидне слике у цркви урадио је Димитрије Аврамовић.
У трпезарији северног конака изграђеног шездесетих година 18. века, Амвросије Јанковић је, деценију касније, насликао познату слику „Kосовски бој“. Нажалост, као доминантно национално завештање Срба, ова слика је била неподобна Аустроугарима који су је уништили током Првог светског рата. Педесетих година 19. века, Петар Чотрановић је на истом месту насликао призоре Kосовског боја – из истих разлога су ову слику уништиле усташе почетком Другог светског рата.
У манастиру се негује успомена на кнеза Лазара, па је манастирска слава Видовдан, 28. јун, дан када је он погубљен у Бици на Kосову 1389. године. Kулт великомученика кнеза Лазара установљен је још у 14. веку, а у врдничкој Раваници се негује од времена Велике сеобе Срба с краја 17. века. Током Другог светског рата, мошти кнеза Лазара пренете су у Београд и тако спасене од усташког уништења. Данас се налазе у његовој задужбини, у моравској Раваници. У врдничкој Раваници се налази кивот (поклон Обрада Футожанина из средине 18. века) у којем се чува део моштију Св. кнеза Лазара, као и кивот са честицама мошти Св. Анастасије Римљанке.
Распоред литургија: средом и петком у 7.00, суботом у 8.00, недељом и црквеним празником у 9.00.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Пристојно облачење (за жене дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља) се подразумева. Групне посете је потребно најавити: тел: + 381 (0)63 88 14 076 (отац Лазар Цветичанин).
