Манастирска црква је посвећена Св. Врачима Kозми и Дамјану (14. јул и 14. новембар)
Према предању, манастир Раковац је задужбина Раке Милошевићa, великог коморника деспота Јована Бранковића из 15. века, али прве историјске податке о њему налазимо у османлијском документу из средине 16. века. Поуздано се зна да је од 17. века манастир Раковац био важан преписивачки, преводилачки и књижевни центар, те да је ту урађен препис „Душановог законика“ и у 18. веку написан раковачки рукописни „Србљак“ (службе и житија канонизованих Срба), дело Синесија Живановића, потоњег епископа арадског.
Kрајем 17. века, манастир су порушили османски Турци, али је почетком 18. века обновљена црква, средином истог века подигнут је високи, барокни звоник – задужбинарски подухват митрополита Вићентија Јовановића, који је ту и сахрањен. У звонику се налазила капела Светог Николе. Средином 18. века подигнута је гробљанска капела посвећена Покрову Богородице. Манастир је тешко страдао током немачког бомбардовања и усташког разарања у Другом светском рату. Оштећена је црква, порушен барокни звоник, уништен иконостас цркве и библиотека са вредним књигама.
Почетком 21. века, на темељима из 18. века подигнут је нови звоник, конзерваторски радови у цркви су у току, а обновљен је и већи део конака где се налази новооснована капела Св. Василија. Нова библиотека је установљена 2019.
Зидно сликарство цркве с краја 16. и почетка 17. века, изузетне вредности, сачувано је само фрагментарно. У Другом светском рату уништен је иконостас цркве из друге половине 18. века, ктитора митрополита Павла Ненадовића, рад Василија Остојића. Од 56. Остојићевих икона до данас су сачуване три и нису у манастиру. Савремени иконостас манастирске цркве с краја 20. века, рад је Бранке Јанковић-Kнежевић и Љубомира Вујаклије. Василије Остојић је са Јанком Халкозовићем осликао иконостас гробљанске капеле. Део икона из те капеле, насталих у 18. веку, данас се налази на иконостасу капеле посвећене Св. Василију у конаку манастира, а исту је осликао Ненад Тошић.
Манастир Раковац је био дворски манастир Kарловачке митрополије где је замонашено преко двадесет архијереја који су оставили значајан траг у историји и култури Српске православне цркве и народа. Портрети неки од њих красе новоосноване свечане салоне манастира. Овде се налази и чувена икона Богородице ‒ Раковачка Одигитрија која је пре Другог светског рата била изнад кивота у којем се чувала рука Св. Прокопија. Рука Св. Прокопија је нестала током пљачке у Другом светском рату, али је кивот сачуван и налази се у Ризници Српске православне цркве у Сремским Карловцима. Раковачка Одигитрија је, 2007. године, враћена из Загреба. У капели Св. Василија налазе се честице мошти Св. Петке, Св. Харалампија, Атонских Отаца и Мардарија Либертвилског.
Распоред литургија у манастирској цркви: сваког радног дана и суботом у 7.00, недељом и црквеним празницима у 8.00, вечерње је сваког радног дана и викендом у 16.00.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Манастир Раковац је за посете отворен у периоду 7.00– 19.30 (током лета) и 7.00–17.00 (током зиме). Пристојно облачење се подразумева. Групне посете је потребно најавити два дана раније путем електронске поште: bojanpilipovic@outlook.com
