Манастирска црква посвећена је Благовестима Богородице (7. април)
Манастир Kрушедол је основао архиепископ Максим (пре замонашења деспот Ђорђе Бранковић) на самом почетку 16. века, те ће тако остати забележен као последњи српски владар, а затим јерарх, који је по средњовековном обичају подигао задужбину. Градњу је помогао влашки војвода Јован Њагоја Басараб. Манастир је био седиште Сремске епархије и маузолеј канонизованих сремских Бранковића: деспота Стефана Слепог, његове жене деспотице Ангелине и синова владике (архиепископа) Максима и деспота Јована. Kрушедол је био изузетно богат манастир што поткрепљује и документ Османлија из друге половине 16. века. Kулт сремских Бранковића, који су канонизовани због хришћанских врлина и заштите народа, неговао се у српском народу и њихов маузолеј је био место поштовања и ходочашћа као најзначајнији фрушкогорски манастир. Његов значај потврђује и одржавање црквено-народних сабора, првих после Велике сеобе Срба на подручје Хабзбуршке монархије крајем 17. века.
Монаси Kрушедола су се, крајем 17. века, бежећи од рата, на неколико година, са драгоценостима склонили у Сентандреју. Али већ почетком 18. века, после Петроварадинске битке, Османлије су, бесни због пораза, запалили, опљачали манастир и уништили мошти Светих Бранковића (у манастиру смо сазнали да то уништење није било потпуно).
Од друге деценије 18. века, за време епископа печујског и архимандрита крушедолског Никанора Мелентијевића, Манастир Kрушедол је сукцесивно обнављан , а његов монументални изглед заблистао је средином истог века. Тада је окончана обнова цркве и изградња конака који је са четири стране окружују, као и изградња капеле Св. Максима у конаку, звоника и трема. Обновом и доградњом промењен је првобитни изглед манастирског комплекса. Kтитори обнове били су српски јерарси и богати грађани. Поред историјске и архитектонске вредности, изузетног фреско сликарства и икона, гробница знаменитих јерарха и владара, манастир је до Другог светског рата поседовао и најбогатију ризницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата драгоцености Kрушедола су опљачкане, а део је однет у Загреб. Део враћених драгоцености данас се чува у Музеју Српске православне цркве у Београду и биће представљен публици у поставци која ће се отворити у једном делу конака.
Зидно сликарство у манастирској цркви велике је вредности. Ради се о својеврсној поставци на којој су представљени примери фреско сликарства средњовековне Србије из 16. века и новог стила који је достигао кулминацију у 18. веку. Старије зидно сликарство храма завршено је средином 16. века. Његови остаци видљиви су на стубовима на којима су ликови пророка, апостола и Св. Максима (Бранковића). На западној фасади храма налазе се сцене Страшног суда, настале средином 17. века.
Током обнове цркве, почетком 18. века, црква је поново осликана. Претпоставља се да је живопис у припрати и олтару урадио Јов Василијевич са сарадницима (Василије Остојић, Јоаким Марковић, Теодор Стефанов Гологлавац и Амвросије Јанковић), а да су аутори живописа у наосу непознати руски сликар и Стефан Тенецки. У првом појасу припрате налазимо ликове Немањића, кнеза Лазара и сремских Бранковића. То је сведочанство о повезивању култа Немањића и Бранковића и континуитету идеје српске државности и народног идентитета.
Иконостас крушедолске цркве рађен је у различитим епохама, а већим делом припада времену пре обнове у 18. веку. Из 18. века су престоне иконе ‒ рад Јова Василијевича. Архијерејски трон осликао је и поклонио Димитрије Бачевић средином 18. века.
Значај Kрушедола показује и то што су у манастирској цркви, маузолеју Светих Бранковића, сахрањене многе значајне личности наше историје: српски патријарси Арсеније III Чарнојевић и Арсеније IV Јовановић, митрополит Исаија Ђаковић, архимандрит крушедолски и епископ печујски Никанор Мелентијевић, гроф Ђорђе Бранковић, војвода Стефан Шупљикац, кнегиња Љубица Обреновић, краљ Милан Обреновић и др.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Манастир се може обићи за време обданице. Пристојно облачење се подразумева. У приземљу конака се налази сувенирница у којој је увек дежуран монах.
