Манастирска црква посвећена је Силаску Св. Духа на апостоле (Св. Тројица, 50. дан после Васкрса)
Историјски извори потврђују да се, недалеко од савременог Манастира Јазак, крајем 15. или почетком 16. века, налазио Стари Јазак, са Црквом Ваведења Богородице, који је данас у рушевинама. Према предању, Стари Јазак је основао деспот Јован Бранковић. Зна се да је седамдесетих година 18. века био напуштен према уредби бечких власти о смањењу монашких заједница. Али, пре него што је затворен и касније урушен, још почетком 18. века ту су донете мошти Св. цара Уроша (Немањића), те је манастир постао важан ходочаснички центар. То је био разлог да се, у близини старе, изгради нова црква која може да прими мноштво ходочасника и да се градња заврши средином 18. века. Црква манастира Нови Јазак је посвећена Св. Тројици, а ктитори и приложници су били грађани Баје, Осијека, Шида, Шашинаца и Новог Сада. Велики приложник је био митрополит Павле Ненадовић који је освештао храм. Нови Јазак је имао конаке који су окруживали цркву, те масивни звоник, дозидан почетком 19. века, у којем се налазила капела.
Након неколико обнова током 19. и почетком 20. века, Манастир Јазак је по изгледу, земљишним поседима и богатству које је чувао био један од најбогатијих на Фрушкој гори. Kао и већина фрушкогорских манастира, и овај је опљачкан и разрушен у Другом светском рату. Црква није сасвим порушена, али је једно време служила као коњушница. Послератна обнова је трајала деценијама и то у више фаза. Данас овај манастирски комплекс представља изванредно складну целину која плени уређеношћу, у којој се налази Црква Св. Тројице са масивним звоником, делом окружена спратним конацима.
Иконостас нове цркве осликао је, уз помоћ сарадника, иконописац и зоограф Димитрије Бачевић у другој половини 18. века. Историчари уметности ову сликарску целину, иако „неуједначеног стила и квалитета“, сматрају делом изведеним у „најбољим традицијама украјинског барокног манира“. У цркви нема зидног сликарства, осим приказа светаца и јеванђелиста које је у пандантифима (закривљени троуглови на које се ослања купола) извео Павле Чортановић крајем 19. века. Пажњу привлаче величанствено осликани барокни тронови из 18. века. Икону на Богородичином трону урадио је Теодор Димитријевић Kрачун. Трон Св. цара Уроша осликао је, о трошку Мијата Јанковића, сликар који се потписао А.С. – вероватно Андреј Шалтист (Салтист). Архијерејски трон је, о трошку Филипа Поповића, осликао Григорије Давидовић Опшић.
Почетком 18. века, монах Христофор из Неродимља (близу Урошевца) је у Манастир Стари Јазак донео мошти Св. цара Уроша (Нејаког) (1337–1371), последњег владара из лозе Немањића. Након изградње новог манастира, мошти су пренете у нову цркву која постаје место ходочашћа. Мошти цара Уроша су 1942. пребачене у Београд и тако сачуване од уништења. Данас се налазе у овом манастиру. Манастир Јазак чува успомену на Јелену Балшић и Св. цара Уроша (15. децембар) и Св. Петку (27. октобар).
У манастирској цркви се чувају честице мошти: Св. Анастасије Римљанке, Св. Нектарија Егинског, Св. Петке, Св. Мардарија Либертвилског, Св. Симеона Дајбабског, Св. Николаја Жичког, Св. Мученика Јерусалимских из манастира Св. Саве Освећеног и Св. Мученика Јасеновачких.
Распоред литургија: недељом у 9.00, суботом и црквеним празницима у 7.00, вечерње је сваког дана у 17.00.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Манастир је за посете отворен у периоду 8.00–19.00 (током лета) и 8.00–16.00 (током зиме). Манастир Јазак радо прима туристе, увек је једна монахиња задужена за боравак најављене туристичке групе. Подразумева се одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља). Групне посете је потребно најавити на тел: +381 (0)22 468 864. Додатне информације ћете добити приликом најаве групне посете.
