Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Христовом (покретан празник )
Не зна се када је Манастир Беочин основан, нити ко је његов ктитор. У историјским изворима, помиње се у турском документу из средине 16. века. Зна се да су у 17. веку, за време патријарха Арсенија III Чарнојевића, у њега стигли монаси манастира Раче (околина Бајине Баште), који су га обновили.
Нова црква са барокним звоником, која и данас постоји у неизмењеном облику, изграђена је крајем 18. века, а ктитори су били Миливоје Милаковић из Старог Футога и његов син Петар из Гложана. Kонаци који се налазе јужно и западно од цркве довршени су у другој половини 18. века. Манастирски комплекс је до Другог светског рата обнављан два пута, крајем 19. и почетком 20. века, да би током Другог светског рата био опљачкан, али не и разорен.
У другој деценији 21. века, унутар манастирског дворишта изграђена је Црква Св. Варнаве Настића. Њен ктитор је Мирко Дуброја. У манастирском парку, заштићеном уникатном моделу вртне архитектуре, налази се капела изграђена почетком 20. века, по пројекту Владимира Николића. У црквеној порти је сахрањен српски песник Јован Грчић Миленко (1846‒1875).
Манастирску цркву из 18. века живописао је Јанко Халкозовић али, нажалост, ни један фрагмент овог живописа није сачуван. У храму се налази величанствени барокни иконостас украшен позлатом који су осликали Јанко Халкозовић, Димитрије Бачевић и Теодор Димитријевић Kрачун. Престоне иконе су рад Јанка Халкозовића. Резбарске радове на иконостасу урадио је Јохан Георг Милер, мајстор из Новог Сада. Иконостас у Цркви Св. Варнаве Настића рад је Петра Билића, док је зидно сликарство дело Војка Митрића.
Манастир Беочин је још у 19. веку био ходочаснички центар јер су ту, почетком истог века, из Манастира Фенек премештене мошти српског средњовековног, првог крунисаног (првовенчаног) краља међу Немањићима ‒ Св. Стефана Првовенчаног (око 1166‒1227). Његове мошти се данас налазе у Студеници.
Данас се у Цркви Вазнесења Господњег налази чудотворна икона Мајке Божје која привлачи вернике из свих крајева света, нарочито жене. Ту је и гроб Св. Варнаве Настића, канонизованог 2005, чији дан, 12. новембар, манастир обележава.
Распоред литургија: недељом и црквеним празником у 9.30.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Манастир Беочин је за посете отворен у периоду 8.00– 19.00 (током лета) и 9.00–16.00 (током зиме). Подразумева се одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља). За групне посете се препоручује најава.
Тел: +381 (0)21 29 70 104 (бити упоран).
