Манастирска црква је посвећена Св. Николи (19. децембар)
Према житију Св. Ангелине (Бранковић), Манастир Ново Хопово је прва задужбина архиепископа и митрополита београдског и сремског Максима (претходно деспотаЂорђа) Бранковића. У историјским изворима, манастир се први пут помиње у рукописном минеју написаном у Новом Хопову и у турским документима из средине 16. века. Нова истраживања његов постанак смештају у последње деценије 15. века, а градњу првобитне цркве повезују са деспотом Ђорђем Бранковићем и указују на помоћ коју је за тај наум имао од влашких владара Радула и Јована Њагоје Бесарабa.
Натпис уклесан у камену изнад западног улаза у савремени храм сведочи да су ктитори цркве (подигнуте на месту старије у другој половини 16. века) Лацко и Марко Јовшић, те породица Јована Божанића, сви из Горњег Kовина (Ráckeve). Манастир је током 17. века био важан просветни центар, а једно време и седиште сремског епископа. Током ратова између Аустрије и Османског царства, крајем 17. и почетком 18. века, долази до разарања Новог Хопова. Обнова и изградња манастирског комплекса трајали су све до друге половине 18. века. Звоник са капелом Св. архиђакона Стефана подигнут је средином 18. века, док су конаци подизани у дужем периоду у истом веку.
Црква Новог Хопова се, према примењеном еклектицизму у архитектури, сматра једном од најрепрезентативнијих у времену у којем је настала. Историчари уметности сматрају да се ради о сличности са моравским стилом градитељства, али дванаестострано кубе, чија је основа квадратни тамбур, сведочи о уникатном решењу нових градитеља.
Ново Хопово је неколико пута рушено, а најтеже разарање се догодило током Другог светског рата. Манастир је опљачкан, спаљен и миниран. Уништене су ризница и библиотека у којој је било ретких и драгоцених књига. Радови на обнови и изградњи манастирског комплекса, започети педесетих година прошлог века, трајали су више деценија. Током тог процеса, Цркви Св. Николе враћен је изглед из 16. и 17. века, а крајем 20. века подигнут је нови звоник и у конаку освештана капела Св. архиђакона Стефана.
Манастирска црква је током 17. века у два маха осликана, а према примењеним решењима и начину сликања претпоставља се да су уметници оба пута били са југа Балкана. Данас се фреско сликарство Новог Хопова сматра изузетно значајним примером црквене, српске касносредњовековне уметности са јасном применом критских и светогорских решења. По значају се истиче фреска старијег живописа „Покољ деце у Витлејему“, а сматра се да се ради о поновљеном решењу примењеном у Манастиру Лавра на Светој Гори. Млађи живопис у припрати, јединствен по стојећим фигурама, вероватно је био и позлаћен.
У 18. веку, у манастиру је радила и сликарска школа коју су водили зоографи Арсеније и Нил, за које се претпоставља да су осликали иконостас са почетка 18. века. Иконостас цркве, који је у другој половини 18. века осликао Теодор Димитријевић Kрачун, уништен је током Другог светског рата. Сачуване иконе се налазе у Галерији Матице српске и Ризници Српске православне цркве у Сремским Kарловцима. Савремени је дело жичких монахиња из 20. века. Иконостас у капели Св. Стефана у конаку осликала је Kатарина Вулетић Свинарчук.
Од 16. века је Ново Хопово центар ходочашћа јер су тада у манастир донесене мошти Св. Теодора Тирона, страдалог у 4. веку. Мошти овог светог ратника донете су у манастир у време великих искушења за српски народ, те је вера у његову заштиту била верницима снажан подстрек у свим невољама током векова и данас. За време разарања манастирског комплекса у Другом светском рату, мошти свеца су спасене и у новом кивоту, направљеном у 20. веку, положене у манастирску Цркву Св. Николе. У манастиру се, поред славе посвећене патрону Св. Николи, слави и Св. Теодор Тирон (2. марта), Пренос моштију Св. архиђакона Стефана (15. август) и Теодорова субота (прва субота Васкршњег поста).
У Новом Хопову замонашио се и три године провео српски просветитељ Доситеј Обрадовић (1739‒1811). Историја Новог Хопова бележи долазак Рускиња, монахиња које су ту нашле уточиште после Октобарске револуције, а које су између два светска рата значајано допринеле његовом очувању и угледу који је у народу имао као верски центар.
Распоред литургија: сваког дана у 6.40, недељом и празником у 9.00.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Током целе године, манастир је отворен до 17.00. Подразумева се пристојно облачење.
