Манастирска црква је посвећена Светом Сави (27. јануар)
Према предању, манастир Kувеждин је подигао деспот Стефан Штиљановић почетком 16. века. У писаним изворима се помиње у рукописном минеју Манастира Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисури и у османлијском документу, оба из средине 16. века. Уз првобитну манастирску цркву скромних димензија, у 18. веку сукцесивно су грађени и обнављани конаци, а посао је завршен почетком 19. века изградњом јужног дела конака са улазом у манастир. Почетком 19. века, стару манастирку цркву заменио је монументални храм, подигнут уз сачувани, масивни звоник. Између два светска рата манастир је био женски, а манастирски живот су одржале монахиње које су напустиле Совјетски Савез после Октобарске револуције. Историја бележи велика страдања монаха, монахиња и манастирске имовине током оба светска рата, нарочито током Другог светског рата, када су минирани црква и конаци.
Монументалност манастирских грађевина поново се обнавља, а део архитектонске баштине из прошлих времена репрезентује сачувана барокна капела на монашком гробљу из друге половине 18. века. Обнова манастирског комплекса, започета крајем 20. века, траје и данас. У делу обновљеног конака изграђена је Kапела Св. Јована Златоустог. Испред манастира се налази чесма са уписаном 1537. годином.
Зна се да је у 18. веку иконостас цркве осликао Јанко Халкозовић, али је исти продат цркви у Опатовцу. Средином 19. века, за потребе цркве изграђене почетком истог века, нови барокно-класицистички иконостас осликао је академски сликар Павле Симић, а резбарио Георгије Девич. До данас је сачувано двадесет икона Павла Симића које се налазе у доњем делу иконостаса. Иконе овог новосадског сликара, школованог на Академији ликовних уметности у Бечу, карактерише бидермајер-назаренски стил, како по избору религиозних тема, тако и по маниру идиличног сентимента. Исти уметник осликао је и сводове цркве. На зидовима цркве се налазе представе сремских Бранковића и Светог Саве. Зидне слике и иконе на иконостасу Kапеле Св. Јована Златоустог урадио је искушеник Ненад Тошић.
Поред храмовне славе Савиндана (27. јануар), у Манастиру Kувеждин се обележава Преображење Господње (19. август) и дан посвећен икони Богородице Млекопитатељице, чија се копија налази у храму (25. јануар). Овде се, такође, чува успомена на деспота Стефана Штиљановића (17. октобар). У цркви Манастира Kувеждин налази се чудотворна икона Богородице, копија почајевске иконе Мајке Божије, и иконе у којима су честице мошти почајевских светаца. У манастиркој ризници се налазио путир из 1559, који је руски цар Иван Грозни даровао Милешеви. Данас је у Музеју Српске православне цркве у Београду.
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТЕ: Подразумева се одговарајући начин облачења (за жене покривена глава, дуга сукња, дуги рукави, а за мушкарце дуге панталоне и кошуља). Групне посете манастиру Kувеждин потребно је најавити дан-два раније на тел. +381 (0)22 661-300
