Локални спортови у Новом Саду
Тенис главом
Тенис главом је атрактивна и динамична игра, осмишљена у Новом Саду. Претеча ове игре је ножни тенис, а играо га је познати фудбалер и тренер Вујадин Бошков, који се сматра зачетником овог спорта. Тенис главом датира из 1987. године када је на новосадској плажи Штранд одржано прво Првенство града у тенису главом при чему је промењен кључни сегмент игре, начин поентирања. Тада је одлучено да се завршни поен добија искључиво ударцем главом и отуда и данашњи назив овог спорта.
Ова аутентична новосадска игра у себи садржи елементе више спортова – тениса, фудбала и одбојке. Играју је четири играча распоређена у два тима на терену величине 6×3 метра, на тврдој подлози или песку. Од реквизита је неопходна само фудбалска лопта. Игра се на два добијена сета, а сет се завршава са освојеним 21 поеном.
Популаризацијом овог спорта бави се Спортско удружење „Тенис главом 1987“, организујући турнире у разним категоријама: сениори, ветерани и родитељ и дете. Годишње се одржи шест турнира, претежно у летњој сезони, а најпознатија такмичења су: Првенство Штранда на песку у тенису главом и Меморијални турнир „Владимир Францишковић”, Првенство града у тенису главом на тврдој подлози и Лиман Опен.
Пициген
Пициген је аматерска, рекреативна игра лоптицом која се игра у плићаку. Иако је настала у Сплиту, сада је омиљена забава посетилаца новосадске плаже Штранд. Временом је постала симбол лета и препознатљива друштвена активност, једнако популарна међу свим генерацијама.
Игра се у плићаку, са малом гуменом лоптом, а у игри може да учествује троје или више играча. Играчи су распоређени у кругу и, користећи искључиво једну руку (или понекад главу, ногу, па чак и стомак), додају лоптицу једни другима, трудећи се да она не упадне у воду. Кључ успешне игре лежи у обавезним скоковима и акробацијама које овај спорт чине изузетно атрактивним.
У пицигену не постоји ограничено време, нити победник и поражени. Његова суштина лежи искључиво у међусобном дружењу учесника и доброј забави. Управо та неформалност и опуштена атмосфера чине ову активност веома популарном те је највернији играчи упражњавају током сва четири годишња доба на различитим подлогама (на трави, песку или у води), прилагођавајући се временским условима.
Боћање
Боћање је веома стара спортска игра куглама на равној површини, а њени корени потичу из медитеранских земаља. С обзиром на то да се игра у лаганом и опуштеном ритму, прво су је заиграли старији Новосађани да би последњих година постала популарна међу свим генерацијама.
Игра се на равном земљаном терену, дужине од 10 до 30 метара и ширине од 2,5 до 4 метра. Од опреме се користе боће – кугле од пуног дрвета, пластике или метала. Мета према којој се боће котрљају јесте посебна кугла – булин која је мања од осталих. У боћању се, један против другог, надмећу два такмичара или две екипе сачињене од по два или четири играча. Суштина игре је да се кугла заустави што ближе булину и на тај начин освоје поени. Победник игре је онај играч или екипа која прва сакупи 12 или 13 поена.
Боћарска дисциплина новијег датума носи назив петанка и настала је у Француској почетком XX века. Игра се на краћем терену од боћарског и подједнако је заступљена међу припадницима свих узраста оба пола. Поред вештине, петанка захтева тактику и стратегију да би се остварио циљ. У Новом Саду се одржава Међународни зимски турнир у петанки који окупља такмичаре и заљубљенике у овај спорт из целог света.