52 викенда – Предлог за октобар

Нови Сад обележава 23. октобар као Дан ослобођења у Другом светском рату. Тога дана 1944. град су ушле јединице Народноослободилачке војске Југославије, а затим и Црвене армије. Због жртава које су пале током окупације и борбе за ослобођење од фашизма Нови Сад је 1975. одликован Орденом народног хероја.

Октобар је месец сећања на антифашистичку борбу. Победа над фашизмом је плаћена огромним жртвама које од нас данас траже да их са поштовањем и размевањем схватимо и не заборавимо. Искуства те борбе и жртве које су пале утиснути су у наше животе, јер су многи од нас изгубили неког свог претка током Рације или других окупаторских одмазди, у партизанима, логорима или на Сремском фронту.

По старом Римском календару, октобар је био осми месец у години, пре него што су уведени јануар и фебруар, те је одатле и добио име, по латинској речи за број осам – оцто. Октобар је месец боје злата у коме се боје природе мењају од тамно зелене, преко прелепих златних и црвених тонова.

 Опера и Балет у Новом Саду

Искуство у раду са туристима који долазе у Туристичко-информативни центар Града Новог Сада је показало да странци који се у граду задржавају често бирају да вечери проведу на представама Опере и Балета Српског народног позоришта. Музика и балет су универзалне уметности чији језик сви разумеју. Оперски и балетски репертоар СНП-а је последњих година показао да може да буде и део туристичке понуде града. Овде године Балет СНП-а слави седамдесет година постојања, те ће репертоар бити посебно припремљен. То ће бити могућност да посетом покажемо да смо поносни што се у Новом Саду деценијама гаји балет – уметничка форма у којој уживају људи свих нација, раса, класа, узраста, мушкарци као и жене. Треба рећи и показати да је Српско народно позориште једана од драгоцености Новог Сада  https://www.snp.org.rs/

Музеј савремене уметности Војводине

Поставку чине уметничка дела и историјски приказ збивања у уметности Војводине у другој половини 20. века. Уметнички фонд садржи око 2500 уметничких радова, слика, скулптура, графика и цртежа, како домаћих, тако и дела најпознатијих имена светске уметности.

Током октобра месеца можете погледати изложбу аутора Ненада Шошкића под називом „Трансформација“.

Аутор ову изложбу конципира кроз сајт специфик инсталацију састављену из три сегмента који се међусобно надопуњују, креирајући идејно јединствену поставку. Појединачни елементи уметничког дела воде активни дијалог са простором поставке, мењајућу очекивани однос просторија и уобичајени начин кретања посетилаца кроз њега, укључујући их активно у комуникацију и интеракцију са измењеним амбијентом.

Изложба је реализована у оквиру међународног пројекта Риск Цханге подржаног од стране програма Европске уније „Креативна Европа“ и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Галерија С: Музеј савремене уметности Војводине

Кустоскиња: Сања Којић Младенов

Трајање Изложбе: до 24.10.2020.

Извор: http://msuv.org/2020/09/15/nenad-soskic-transformacija/

У МСУВ се спроводе прописане мере заштите услед пандемије изазване ЦОВИД-19, те је обавезно ношење заштитних маски, а дозвољен је истовремени боравак максимум 30 особа.

Сремски Карловци – Винарије

Бајковите и питоме Сремске Карловце некада центар српске културе и духовности прославило је и добро вино и виноградарство коме су од вајкада погодовали благи обронци Фрушке горе.

Први виногради на Фрушкој гори засађени су у 3. веку за време владавине римског императора Марка Аурелија Проба. После Карловачког мира и уласком у састав Аустријске монархије виноградарство овде доживљава процват, посебно у 18. веку када карловачка вина долазе и до бечког двора где их је по предању волела и царица Марија Терезија. Карловачки митрополити су својевремено поклањањем вина придобијали важне факторе у Бечу око борбе за српске интересе.

Карловце је посебно прославило ароматично десертно вино Бермет, у чијој производњи се поред грожђа користе и различите врсте трава, сувог воћа и зачина. Поред добро познатих интернационалних сорти: Шардоне, Совињон блан, Мерло, Каберне совињон, истичу се и новонастале сорте са Института за воћарство и виноградарство попут Неопланте, Силе, Петре и Пробуса.

Пити вино на месту на коме настаје посебан је доживљај. Уз дегустацију по жељи у винским подрумима сазнаћете доста тога о дугој традицији виноградарства, начину производње вина али и неке мале винске тајне, а све то зачињено пријатном атмосфером уз сремачко предјело, штрудле са маком или куглоф.

Најава посета је обавезна.

Контакте локалних винарија можете наћи на следећим линковима.

https://novisad.travel/vinarije/

https://karlovci.org.rs/index.php/kulturna-ruta/vins-i-p-dru-i

Туристичка оаза Мала Ремета

Мала Ремета, невелико село у иришкој општини најпре је било познато по истоименом манастиру. Предање каже да је манастир подигао краљ Драгутин Немањић. Поуздано се зна да су крајем 17. века на темељима претходнодног манастир обновили монаси манастира Рача који су са обале Дрине дошли у Срем. Савремена, невелика манастирска црква, складних пропорција, посвећена Покрову Богородице подигнута је у првој половини 18. века. Ктитор је био Станко Милинковић. Историчари уметности су забележили да је иконостас цркве осликао Јанко Халкозовић средином 18. века, а да су зидне слике рад Косте Ванђеловића са почетка 20. века. У близини манастира је облележје које говори о погибији партизанског бораца, потоњег народног хероја, Бошка Палковљевића Пинкија.

Савремени туристи се све више одлучују да у Малу Ремету дођу због Винарије Деурић чија су вина већ освојила широку публику. Винарија је отворена за туристичке посете, такође организује и школе вина, а све је зачињено дегустацијом вина, обиласцима производње и винског подрума. Али, тек изградњом Ресторана са преноћиштем „ Фрушкогорска лугарница“ село Мала Ремета је постало место у коме се може остати неколико дана. Гостима је на располагању интересантан садржај боравка: ергела шетланд понија, вожња фијакером, јахање, шетња фрушкогорским стазама, адреналински садржаји (уз претходну најаву) и др. Неколико километара од „Фрушкогорске лугарнице“ су манастири Јазак и Раваница.

Понешто о Капели Мира

Капела мира је место изузетног значаја будући да је догађај о ком сведочи – пописивање Карловачког мира (1699), унео име Сремских Карловаца у све светске историје новог века. Грађевина у којој је потписан Карловачки мир је срушена после 1710. и на њеном месту је, у знак захвалности Богородици за велики успех Аустрије на бојном и дипломатском пољу, сазидана католичка Капела Госпе од Мира. То је разлог што се ту и данас велики Богородични празници обележавају. Капела Мира је подигнута у облику великог турског шатора па се често каже да је њена архитектура оријентална. Накнадно сазидан звоник, на коме се налази сат, променио је првобитни облик грађевине.

Савремена грађевина, као и првобитна, поседује четири улаза, али унутрашњост је сасвим уређена за потребе капеле. Ту су олтар, оргуље и седишта за вернике. Куриозитет је да је источни улаз на који је ушла делегација Османског царства зазидан, а на његовом месту је изграђен мали олтар. Око капеле је низ гробова међу којима је и онај млетачког посланика кога је смрт затекла у време потписивања Карловачког мира. Негов гроб означава плоча од љубичастог мермера на којој је утиснута година смрти – 1699.

Туристичка организација Града Новог Сада

Facebook

Twitter

Linkedin